СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs
 

Захвалност на помоћи:
Јарославу Бабичу из Украјине

 

 

Александра Маринковић Обровски

МАЛИ СЛОВЕНОСРПСКИ
ИМЕНОСЛОВ

Поштуј ауторска права... наведи име аутора и извор... Александра Маринковић Обровски - www.svevlad.org.rs

 

| Уводна реч |
| Мушка имена | Женска имена |
| Литература |

 

Уводна реч

 

Иако се на великом броју интернет презентација могу наћи најразличитији именослови, па и они који се пре свега баве словенском ономастиком, чини се да је било неопходно позабавити се 'српским специфичностима'.

Разлога за то има пуно: како да би се нека имена спасила од заборава и учинила доступним за уобичајене животне ситуације надевања имена, тако и да бисмо се подсетили шта нас све веже за остале словенске народе, али и шта је оно у именима што представља нашу карактеристику.

Па које су то особине које се код наших народних имена одмах могу уочити?

Ако се анализира њихова творба, разазнајемо да постоје она 'једноставна', као и 'сложена'. Једноставна су најчешће настала од основе коју чини именица, придев или глагол, а њима се додају и наставци. Наставци су у нашем језику типски: -ка (Даворка, Славка, Данка, Узорка), -хна (Будихна, Добрихна), -на (Видна, Стојна, Гледна), -ца (Добрица, Радица), -је (Радоје, Благоје), -ша (Гвоздиша, Вранеша), -ло (Јарило, Ведрило), -ко (Јарко, Славко), -ла (Уснула, Добрила), -ан (Радан, Видан, Бојан), -ен (Утешен, Мишљен), -ин (Узорин), -ја (Хоја, Цвеја), -ут (Борут, Добрут), -ош (Милош, Радош, Драгош), -та (Доброта, Милета, Благота), -ован (Радован, Милован) итд.

Сложена се састоје од две речи, именице, придева или глаголске основе. У најчешће елементе ових имена спадају: -бог-, -бор-, -бран-, -брат-, -вид-, -влад-, -вој-, -вук-, -драг-, -жив-, -љуб-, -мил-, -мир-, -рад-, -рат-, -сав-, -слав-, -стан- ...

Веома је интересантан податак који у својој књизи наводи В. Лазаревић (стр. 76) позивајући се на Завод за информатику и статистику града Београда који показује да на ''узорку од 1.593.356 активних и евидентираних становника живућих у Београду 1999. године, најбројније су ове основе имена Београђана досељених и рођених између 1900. и 1999. године:

 

Основа
Број мушких
Укупан
Број женских
Укупан
варијанти
број
варијанти
број
мил
126
84.388
152
64.275
рад
81
30.089
87
26.577
драг
52
47.224
62
28.892
љуб
39
11.839
47
16.865
жив
39
13.800
40
7.695
слав
33
8.006
38
14.334
вук
32
3.359
17
2.828
бор
32
8.581
27
3.052
мир
30
16.357
42
28.763

 

Ипак, можда већи изазов чини магија наших имена.

Кроз њихов развој и промене огледала се народна сналажљивост. Имена су уједно показатељ како је народ доживљавао свет око себе, чему се надао, али и како је одговарао на историјске (не)прилике у којима се нашао. Као илустрација ове тврдње нека послуже имена као што су Христољуб, Петрослав, Павлимир, Ђурисав, сачињена од хришћанске основе и словенског наставка (У Именослову сам таква имена сврстала у категорију 'Комбинација'). Ова појава је заправо одговор на притисак хришћанства да се у већој мери надевају библијска имена, а потискују народна.

Интересантна је и једна друга појава до које долази са падом под турску окупацију. Међу бројна заштитна имена која служе да би се нечисте силе одвратиле од новорођенчета, и потпуно им га огадиле (као што су: Горчин, Зломисл, Немања, Душман) увршћују се изворна турска, муслиманска имена.

Отуда се међу Србима јављају презимена са муслиманским именом у основи, нпр. Арнаутовић и сл. Овде се не ради о томе да је промењена вероисповест, већ да је предак носио заштитно име. Ипак, оваквих примера је данас знатно мање. Муслиманско име у основи презимена најчешће је сигуран знак да је по среди прихватање ислама.

Попут ових, тако су и остала имена послужила за творење презимена. Захваљујући томе, данас се већи број веома старих имена успешно сачувао управо кроз презимена. Полазећи од ове чињенице др. В. Михајловић је понудио могуће реконструкције наших древних имена. У ''Малом словеносрпском именослову'' су такви називи обично пропраћени напоменом да се ради о реконструисању.

2005.г.

А. М. Обровски

 

Мушка имена

 

| А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М |
| Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш |

 

 

 

Женска имена

 

| А | Б | В | Г | Д | Ђ | Е | Ж | З | И | Ј | К | Л | Љ | М |
| Н | Њ | О | П | Р | С | Т | Ћ | У | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш |

 

 

 

Литература
1. Српски именослов - Велибор Лазаревић. Бук Марсо, Београд, 2001.
2. Ономастикон - Петар Стевановић. Орфелин, Београд, 2003.
3. Српска имена српској деци - Миле и Лела Медић. Српска књига - Источник, Торонто, 2001.
4. Српски презименик - др Велимир Михајловић. Аурора, Нови Сад, 2002.
5. Тимочка крајина у 19. веку - зборник радова. Историјски институт, Књажевац, 1988.
6. Јавни споменици - Војислав Пушкар. Новосадски клуб, Нови Сад, 1994.
7. Календар СПЦ.
8. Вук о српској револуцији - Радош Љушић. Београд
9. Годишњи обичаји у Срба - Миле Недељковић. Вук Караџић, Београд, 1990.
10. Вештица и вила у нашем народном веровању и предању - Тихомир Р. Ђорђевић. Српски етнографски зборник, Београд, 1953.
11. Српска митологија у веровању, обичајима и ритуалу - Сретен Петровић. Алфа/ Народна књига - Невен, Београд, 2004.
12. Изникал ми струк босиљак. Приредили: В. Станковић и В. Питулић. ИЛ Власина, Власотинце, 2000.

Povratak na Imenoslov