Индекс | Садржај| Књиге и текстови | Народно предање | Народни живот | Војевање | Мапе и топоними | Именослов | Слике | Линкови | Родовед Србија

 

 

ИМЕНОСЛОВ

 

 

 

 

 


Слава Мирослави.
И Радослави слава.
Слава Слави.
И Борислави слава.
Љубав Љубодрагу.
И Љубини љубав.
Радост Радосаву.
И Радуни радост.
Срећа Срећку.
И Срећани срећа.
Живот Животију.
И Живани живот.
Миловање Миловану.
И Миловили миловање.
Помрчина ни Мрчини.
Да не буде удина,
да не здеси мог Чудина.
Кад Страхиња узјаше Страшина. Благост Благоти.
И Благојки благост.
Доброта Добросаву.
И Добруни доброта.
Здравље Здравку.
И Здрављани здравље.
Лепота Лепосаву.
И Лепотињки лепота.
Смиље Смиљану.
И Смиљани смиље.
Благост Благомиру.
И Благдани благост.
Милост Милосију.
И Милостини милост.
Грдило ни Грдешу.
Да не буде кудина
на мог сина Чудина.
Кад Страхиња узјаше Страшина.
И кад Грдан сјаше са Грдеша.


Из песме ''Наздравица'', Бранко В. Радичевић



Порекло се, између осталог,
доказује и именом!

 

Галина Лозко је једна од ретких која је своју научну титулу стекла докториравши на тему словенске народне религије. Овде вам представљамо комплетно прво издање њеног ''Именослова'', објављеног 1998. године, у коме је пописано две и по хиљаде словенских, историјских и митолошких имена и који се у новије време сматра релевантним извором ове врсте у Украјини.

Посебно можете погледати мушка имена, а посебно женска имена.

Овај рад, који носи поднаслов ''Оглед о српским/словенским именима записаним у Дечанској повељи'', представљен је на конференцији "Філософське осмислення феномену слов’янської етнокультурної єдності", која је маја 2010. одржана у Кијеву.
Ослањајући се на ''Дечанске хрисовуље'' у издању Милоша С. Милојевића из 1880. године као главни извор, наведена су сва српска/словенска народна имена пописана у овом средњовековном документу из 14. века, изостављајући притом антропониме страног порекла.
Потом, забележена су и имена која је аутор текста реконструисала из ондашњих српских патронима; док посебно место чини претпоставка о постојању старог српског имена Модра Гора, као и даље инсистирање на чињеници о већинском српском простирању на територији која данас припада северној Албанији.
Текст на српском: Модра Гора - заборављено српско име? Оглед о српским / словенским именима записаним у ''Дечанској повељи''
Текст на руском: Модра Гора – забытое сербское имя? Очерк о сербских / славянских именах, записанных в «Дечанской повелье (грамоте)»

Из ''Увода'': ''Ако се анализира творба имена, разазнајемо да постоје она 'једноставна', као и 'сложена'. Једноставна су најчешће настала од основе коју чини именица, придев или глагол, а њима се додају наставци. Наставци су у нашем језику типски: -ка (Даворка, Славка, Данка, Узорка), -хна (Будихна, Добрихна), -на (Видна, Стојна, Гледна), -ца (Добрица, Радица), -је (Радоје, Благоје), -ша (Гвоздиша, Вранеша), -ло (Јарило, Ведрило), -ко (Јарко, Славко), -ла (Уснула, Добрила), -ан (Радан, Видан, Бојан), -ен (Утешен, Мишљен), -ин (Узорин), -ја (Хоја, Цвеја), -ут (Борут, Добрут), -ош (Милош, Радош, Драгош), -та (Доброта, Милета, Благота), -ован (Радован, Милован) итд.''        ... /даље/