| |
|
|
| |
| Слава
Мирослави.
И Радослави слава.
Слава Слави.
И Борислави слава.
Љубав Љубодрагу.
И Љубини љубав.
Радост Радосаву.
И Радуни радост.
Срећа Срећку.
И Срећани срећа.
Живот Животију.
И Живани живот.
Миловање Миловану.
И Миловили миловање.
Помрчина ни Мрчини.
Да не буде удина,
да не здеси мог Чудина.
Кад Страхиња узјаше Страшина. Благост Благоти.
И Благојки благост.
Доброта Добросаву.
И Добруни доброта.
Здравље Здравку.
И Здрављани здравље.
Лепота Лепосаву.
И Лепотињки лепота.
Смиље Смиљану.
И Смиљани смиље.
Благост Благомиру.
И Благдани благост.
Милост Милосију.
И Милостини милост.
Грдило ни Грдешу.
Да не буде кудина
на мог сина Чудина.
Кад Страхиња узјаше Страшина.
И кад Грдан сјаше са Грдеша.
Из песме ''Наздравица'',
Бранко В. Радичевић |
| |
Порекло се, између осталог,
доказује и именом!
|
 |
|
Галина Лозко је
једна од ретких која је своју научну титулу стекла докториравши
на тему словенске народне религије. Овде вам представљамо комплетно
прво издање њеног ''Именослова'', објављеног 1998. године, у коме
је пописано две и по хиљаде словенских, историјских и митолошких
имена и који се у новије време сматра релевантним извором ове
врсте у Украјини.
Посебно можете погледати мушка
имена, а посебно женска
имена. |
| |
|
| ''Дечанска повеља'',
као један од настаријих сачуваних писаних споменика из српског
средњовековља, богат је извор за многа проучавања, посебно ономастичка.
У овом огледу пажњу смо посветили искључиво именима српског/словенског
порекла, а нарочито имену Модра Гора које се у савременим српким
именословима не наводи.
Приложена су и имена која нису записана у ''Дечанској повељи'',
али се као српска/словенска могу реконструисати из патронима забележених
у истом документу.
|
|
|
Из ''Увода'': ''Ако се анализира творба имена,
разазнајемо да постоје она 'једноставна', као и 'сложена'. Једноставна
су најчешће настала од основе коју чини именица, придев или глагол,
а њима се додају наставци. Наставци су у нашем језику типски:
-ка (Даворка, Славка, Данка, Узорка), -хна (Будихна, Добрихна),
-на (Видна, Стојна, Гледна), -ца (Добрица, Радица), -је (Радоје,
Благоје), -ша (Гвоздиша, Вранеша), -ло (Јарило, Ведрило), -ко
(Јарко, Славко), -ла (Уснула, Добрила), -ан (Радан, Видан, Бојан),
-ен (Утешен, Мишљен), -ин (Узорин), -ја (Хоја, Цвеја), -ут (Борут,
Добрут), -ош (Милош, Радош, Драгош), -та (Доброта, Милета, Благота),
-ован (Радован, Милован) итд.'' ...
/ даље/
|
|
