|
|
|
| |
|
|
Јан Кишгеци |
|
|
|
Подолско
говече

Примитивна раса коју су у давна времена припитомили
наши преци.
Бело је или сиво, са дугачким виластим роговима, издржљиво
и радно.
Ова аутохтона раса говеда са словенских простора је угрожена
и тек у последње време схватило се, пре свега у Србији, Украјини
и Хрватској /те Мађарској/ да се његовим очувањем чувају и
генетски ресурси.
У супротном, прети опасност да постане историјска раса.

|
|
|
|
|
|
|
|
|
|
Писаница (обојено
ускрашње јаје) је највеличанственији симбол великоданских светковина.
Овде се може видети како је народ настањен на Карпатима украшавао
јаја, које је мотиве користио, колико труда, љубави и вештине
улагао, и тако кроз време преносио свој духовни поглед на свет
и веру предака.... / даље/
|
|
|
Срби су у прoшлoсти
вeoма пoштoвали институциjу размeнe рада и пoмoћи другима. Jeдан
oд видoва тe пoмoћи била je мoба, захваљуjући кojoj je сваки члан
заjeдницe мoгаo успeшнo да oбави наjважниje практичнe пoслoвe
и такo oбeзбeди oпстанак свoje пoрoдицe.... / даље/
|
|
|
|
Основна обућа већине
становника у селима Србије до прве половине XX века били су опанци.
Кожна, лака, плитка обућа, равног или олучастог облика састоји
се од стопала, лица и опуте или каиша за везивање..... / даље/
|
|
|
Какво ће бити време
добро или рђаво тј. ведро или облачно, топло или ладно, кишовито
ил суша, познаје се по барометру, по сунцу, месецу, звездама,
небу, облацима, магли, киши, дуги, по грмљавини, по воздуху, роси,
ветру и по неким четвороножним и пернатим животињама. .... / даље/
|
|
|
|
Прављена је од крпа увезаним
канапом и говеђе длаке у пролеће када се говеда лињају. Била је
таман толика да се обухвати шаком, "колико да стане у шаку",
а називана је "крпењача" или лопта.... / даље/
|
|
|
Причао ми је Живорад
Лукић из села Арнајева /општина Барајево, београдски атар/ причу
о храсту 'граници'. Недалеко од села налазе се Ливаде, предео
зелен и шумовит... / даље/
|
|
|
|
Боза, вареник, водњика, врућа ракија, домаћа
вишњевача, ласа, медовина, медовина са хмељом, нана са медом,
сељачка врућа ракија, сок од коприва, старословенска медовина....
/ даље/ |
|
|
Сечењ, љути, сухи,
березозол, травен, изок, червен, зарев, рујен, листопад, груден,
студен. Коложег, сечко, дерикожа, лажитрава, цветањ, трешњар,
жетвар ... / даље/
|


|