| |
|
|
| |
|
| |
| |
| Календар
и
календарско питање |
Колут света
Диск од печене земље, назван "Колут света", представља
налаз ватинске културе и приказ је лунарног и соларног календара.
Ватин, Србија, II-I мил. ст. ере.
|
| |
|
Подолско
говече
Примитивна раса коју су у давна времена припитомили
наши преци.
Бело је или сиво, са дугачким виластим роговима, издржљиво
и радно.
Ова аутохтона раса говеда са словенских простора је угрожена
и тек у последње време схватило се, пре свега у Србији, Украјини
и Хрватској /те Мађарској/ да се његовим очувањем чувају и
генетски ресурси.
У супротном, прети опасност да постане историјска раса.
|
|
|
|
|
| |
У тeксту под оригиналним насловом
„Oсвaтинa – пaгaнски oгaњ“ aутoр oписуje гoтoвo зaбoрaвљeни oбичaj
Oсвaтинe, штo je зaпрaвo спaљивaњe пaњa у прoлeћe, који се практиковао
у врeмe прeлaскa из зимскoг у прoлeћнo дoбa и био je пoвeзaн сa
joш нeким другим oбрeдним рaдњaмa. ..... / даље/
|
| |
Чланак описује пагански
словенски обред плодности који се одигравао у пећини Триглавца
у Словенији. Обред су упражњавале породице из села Прелож код
Локве, све до 1830. године. Главни елемент церемоније представљала
је ритуална молитва митолошком бићу Деве.... / даље/
|
|
|
|
|
Писаница (обојено
ускрашње јаје) је највеличанственији симбол великоданских светковина.
Овде се може видети како је народ настањен на Карпатима украшавао
јаја, које је мотиве користио, колико труда, љубави и вештине
улагао, и тако кроз време преносио свој духовни поглед на свет
и веру предака.... / даље/
|
|
|
Срби су у прoшлoсти
вeoма пoштoвали институциjу размeнe рада и пoмoћи другима. Jeдан
oд видoва тe пoмoћи била je мoба, захваљуjући кojoj je сваки члан
заjeдницe мoгаo успeшнo да oбави наjважниje практичнe пoслoвe
и такo oбeзбeди oпстанак свoje пoрoдицe.... / даље/
|
|
|
|
Основна обућа већине
становника у селима Србије до прве половине XX века били су опанци.
Кожна, лака, плитка обућа, равног или олучастог облика састоји
се од стопала, лица и опуте или каиша за везивање..... / даље/
|
| Јан
Кишгеци: Kонопља - њено гајење и значај у народним обичајима |
| |
|
| |
Боза, вареник, водњика,
врућа ракија, домаћа вишњевача, ласа, медовина, медовина са хмељом,
нана са медом, сељачка врућа ракија, сок од коприва, старословенска
медовина.... / даље/
|
|
|
|
Слике везене завесе са представама птица и пет варијанти рођеница;
представа суђеница у руском везу са нагласком на женске карактеристике;
различитих варијанти ознака плодности на везу: јаја, клица -
изданака, идеограма засејаног поља; претпостављене представе
богиње Мокош... /даље/
|
|
|
|
Прављена је од крпа увезаним
канапом и говеђе длаке у пролеће када се говеда лињају. Била је
таман толика да се обухвати шаком, "колико да стане у шаку",
а називана је "крпењача" или лопта.... / даље/
|
|
|
Причао ми је Живорад
Лукић из села Арнајева /општина Барајево, београдски атар/ причу
о храсту 'граници'. Недалеко од села налазе се Ливаде, предео
зелен и шумовит... / даље/
|
|
| ''Следеће
племе се зове С/а/рбин. Они су народ окружен од Словена поштовањем
из разлога чије би излагање било дугачко, такође из особености,
чије би објашњење било преопширно... /Људи из/ племена које смо
споменули, звано С/а/рбин, спаљује се у огњу, када им умре владар
или вођа, и спаљују /такође/ његовог /или: своје/ јахаће коње.
Њихово поступање /у том погледу/ слично је поступању Индуса...''
''Златни лугови'' - Масуди |
|
