| |
| ''Изговарајући
се германском етимологијом,
тврдите да то лоренско село припада Пруској.
Имена Вин (Беч), Вормс и Мајнц су галска; никад вам нећемо тражити
те градове, али шта ако једног дана Словени затраже натраг своју
Пруску у правом смислу, Померанију, Шлезију, Берлин, због тога
што су сва та имена словенска; ако на карти означе села Ободрита
или Венеда; шта бисте на то казали?''
Ернест
Ренан, 1871. |
| |
|
| |
| Игришта су по читавој источној
Херцеговини духовна средишта села, а означују мјеста на којима
по ноћи и играју виле. Митолошка важност дуба (светога стабла)
и дубрае (светога гаја) одразила се и у низу топонима на овоме
подручју (Црљена дубрава, Добране, Дуба, Дубравац, Дубравица).
Даље >>>
|
|
|
Изгледа да су се у чину купања у Лупоглавском
језеру на Купрешкој висоравни, августа на православног Светог
Илију, сачували трагови прастарог обреда посвећеног Перуну. Обред
се обављао у језерском плићаку а изводили су га наги купачи, тражећи
здравље у води за коју се веровало да је тога дана лековита и
да лечи све болести. Доскорашње славље крај језера је, по свој
прилици, само бледи одсјај великог обреда који се некада давно
овде обављао Даље
>>> |
| |
|
Топоними са основом ''јар'', а с обзиром на
Јарил. У Србији: Јариње, Јарушице, Сјарина, Јарсеново, Јаран Дол',
Јарнин, Јаричиште, Јарки, Јаревићи. У БиХ: Јаровићи, Јаровић.
У Словенији: Јаренина, Јаренински дол, Јарше, Јуровчак.
Затим: Јара, Јар до, Јаревац, Д. Јариње, Јаружани, Јаровице, Јаровље,
Јаровода, Јарош, Јарошевићи, Јарун, Јарушке, Јарушје, Јарчево
бр., Јарчевац. У Бугарској: Ярловци, Ярославци, Ярлово, Ярловски
егерци, Ярловица, Сары Яръ.
Даље >>>
|
| |
Нестор је сматрао старе Илире за Словене. Сад
се јавља основно питање: на који је народ мислио Нестор под називом
Власи. Ако пођемо за пореклом речи Влах, наћићемо да је иста идентична
са речима Valsche, (Велше), Vallon, Galle, Galate, Kelte, Celte
и отуда значење Келти. Околност, да Словен касније преноси име
на Итале, Римљане и још касније на Влахе који себе саме називају
Реману, у плуралу Ремени, долази отуда пошто су у Северној Италији
живели Гали (Келти). Још данас, код словенског живља у Илирикуму
носе име старьій влахъ, Стара Влашка, два округа, један на месту
граничења Далмације, Хрватске и Босне, а други у сред Србије и
Босне на Ибру, на горњој Морави и Дрини, име које им је остало
од келтских Скордиска, који су некада насељавали оба предела [Strabon
L. VII. Ptol.II 16]... Даље
> |
| |
Истраживачи украјинских
хидронима (О. Соболевски, В. Абаев и др) доста дуго су сматрали
да су називи са кореном ДОН -, ДУН -, ДН -, иранског порекла.
Тако је на основу својих истраживања Виктор Петров тврдио да називи
Дон, Донец, Дунав, Дњепар, Дњестар припадају истом хидронимском
реду. Посебну пажњу у истраживању украјнских хидронима посветио
је професор Володомир Шајан, који је коришћењем упоредо - лингвистичких
метода закључио да у називима река постоје санскритско – аријско
– словенске паралеле... Даље
>>> |
| |
Међу бројним легендама
о постанку имена Коростењ посебну пажњу изазива она о томе како
је покровитељ Древљана био Хорс, бог Сунца. На месту старог насеља
налазило се главно светилиште, где су изражавали поштовање богу.
Коростењ је Сунчев град, обзиром да се у имену тог места одразило
име сунчаног божанства... Даље
>>> |
|
