|
Наивна уметност |
Тамара
Огњевић:
Наивна уметност - светковина природе, магије и сна
Колико год наивни ствараоци били заокупљени прошлошћу, сеоским светковинама, народним бајкама, сопственим доживљајем религије, фантастичним бићима или сновима, и у извесном смислу дистанцирани у односу на такозване велике уметничке токове, академска уметност је као магнетом била привучена темама и посебно начином на који су наивци те теме сликали... |
| |
|
|
|
|
У проучавању српске културе 19. века име Владислава Тителбаха, сликара и графичара (1847-1925) није могуће заобићи. Његов рад се заснивао на прикупљању грађе која би показала сву особеност српске историје, територије и народа. Радио је, такође, као сарадник домаћих и страних илустрованих листова, а неко време и као декоратер у Народном позоришту у Београду. Био је члан Српског ученог друштва од 1885. године. Отац је Стојана Тителбаха (1874-1917), познатог српског архитекте, који је, између осталих здања пројектовао и Нови двор у Београду. |
|
|
|
|
|
Вазњецов (1848-1926) је рођен и одрастао на селу, у северној Русији.
Сматра се оснивачем национално-романтичног стила руске модерне. |
У периоду своје људске и уметничке зрелости, почео је да ликовно обрађује, осим историјске,
и мотиве ведског извора древне Русије, те митове и легенде Словена. Проникао је у дубину сакралног света наших предака, |
|
|
|
|
После завршене уметничке школе,
инспирацију је проналазио у древним цивилизацијама, да би је најзад,
најчистије осетио у мотивима и призорима ведске и хиперборејске Русије. |
Стари Словени су имали своје богове које су поштовали и славили. Ми имамо сећање на њих, а то живо сећање нас морално обавезује да живимо искрено и без страха. Не можемо живети под крошњом дрвета, а да не газимо земљу у којој је његов корен. Није случајно да је стогодишњи храст био свето дрво Словена. И данас се на њему остављају записи у виду крста, и под претњом усуда, не сме га нико сећи. |
|
|
|
|
|
Својим илустрацијама и стриповима, Драган Боснић нас је научио много чему.
Овде можемо видети како се граде гусле, чему служе вериге, како
су се наши преци служили звучним или ватреним и димним сигналима |
По рођењу је Чех, а животом и делом - више од тога.
Својим платнима - високим и до шест метара - у славу Словена, њиховог тријумфа и трагизма, задужио је цео словенски род.
Сви, од Руса до Пољака, преко Срба, Бугара и Хрвата, требало би да његово име изговарају са посебном љубављу и поштовањем. |
Разгледнице из словенских земаља |
|
|
| |
| Предавања, изложбе, концерти, скупови
|
|
|
|
Шалиначки
луг - дом столетних храстова
Шалиначки луг je једина преостала састојина некадашњих шума храста лужњака и пољског јасена, које су до пре неколико стотина година покривале поплавна подручја у долини Мораве и Дунава. |
|
