|
Народна
песма
Бели Виде вино пије
у градине под божурем.
Вино служи златан јелен,
наслужује златну чашу,
па закачи златним рогем
ту грану божурову;
па поруси божур цвеће,
па наруси златну чашу.
Расрди се Бели Виде:
- Дајте мене златне стреле,
да устрелим тог јелена,
што ми божур подрусује,
златну чашу нарусује.
Проговара златан јелен:
Немој Виде да ме стрељаш,
ја ти носим три здравице,
из далеке из братије;
крсну славу честитају,
добро здравље поручују.
Друга здрава, кум да биднеш,
кум да биднеш да венчујеш.
Трећа здрава да крштеваш;
Радуј ми се Бели Виде.
Друга варијанта песме
Бели Виде вино пије
по' то дрво божурово;
Отуд лете рајске 'тице,
све Косово прелетоше,
на божур-грану попадоше,
па божуре потрусише,
златну чашу нарусише,
Белог Вида расрдишe:
- 'Ајд одатле рајске тице,
што ми божур потрусисте,
златну чашу нарусисте.
- Немој Виде да не караш,
ми летимо из далеке,
из далеке, из братије,
из Инђије и Русије;
Крсну славу честитамо,
Три ти гласа доносимо.
Пред Солунем ватра гори
и у ватре три делије.
Један гори до колена,
други гори до рамена,
трећему се капа пали.
Проговара Бели Виде:
тај што гори до колена,
тај је веру преверио;
тај што гори до рамена,
тај на мајку измашио;
тај којем се капа пали,
тај је кумство погазио.
Леле, мене, рајске 'тице,
што ми божур потрусисте,
златну чашу нарусисте.
|
