СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs

Поштуј ауторска права... наведи извор... www.svevlad.org.rs

Истраживачи украјинских хидронима (О. Соболевски, В. Абаев и др) доста дуго су сматрали да су називи са кореном ДОН -, ДУН -, ДН -, иранског порекла. Тако је на основу својих истраживања Виктор Петров тврдио да називи Дон, Донец, Дунав, Дњепар, Дњестар припадају истом хидронимском реду. Посебну пажњу у истраживању украјнских хидронима посветио је професор Володомир Шајан, који је коришћењем упоредо - лингвистичких метода закључио да у називима река постоје санскритско – аријско – словенске паралеле.

Зауставимо се на примеру назива легендарног Дњепра. У скитско доба звали су га Борисфеном, а људе који су живели на његовим обалама Борисфењанима. Јордан је писао: ''Реку Борисфен локално становништво зове Данапром''. Према томе, поново иста ситуација да као што га називају Скити - Словени, тако су Дњепар звали и сами житељи. Сви остали називи су неосновани. Да би се разумела етимологија назива Дњепра, мора се располагати прилично широким спектром знања и информација. Ако би покушали да објаснимо шта значи сам његов назив, једна од предпоставки показује да је: ДАНА = ВОДА, док је она друга половина дуго остала неразјашњена. Код Словена је постојала богиња Дана на коју је очувано сећање све до данашњих дана, и то најчешће спомињањем у дечијим песмама: ''Ој, Дано, реко Дано...''. Наши преци уважавали су ову Велику мајку Свевиту свих народа, а ту припада и римска Дајана и анадолијска Танаис. Дана је код Прасловена женски прапочетак, прамајка свег света: ''Да = вода'', ''на = мати'', односно ''мајка вода''. Други део назива Дњепра може се посматрати кроз хидронимски ред са основим ПАР -, ПОР -, ПР - (Порит, Пората, Пиретос, Прут, Напарис и др).

Етимолошка основа блиска је и са именом бога старих Словена Перуном. Перун је творац небеског огња, односно мушког прапочетка свег света. Према томе, у имену реке Дњепар могу се препознати два основна начела: ''ДАНА + ПЕРУН'', која су женско – мушки прапочетак свег живота.

Стари хроничари често наше реке називају произвољно. На пример: Дњестар се код Херодота назива Тирис, код Страбона – Тирас, код Плинија – Тира, а код Константина Богранородног – Данаистр. Данас су многи географски називи проистекли и тако су и запамћени, од Херодота: Јужни Буг зове се Ипанид, или Гипанис, Ингулец – Пантикап, Орељ – Гера, Азовско море – Меотида или Кримни, Керченски пролаз – Босфор кимеријски, Ингул – Ипакир, Дунав – Истр и сл.
Неки немачки научници (К. Миленгоф, Ф. Браун) тврде да су скитски називи из 4. века били замењени словенским. То им је дало основу да поставе погрешан закључак да су се називи племена пренели на географске називе територија где су та племена била насељена.

Такву хипотезу негира Виктор Петров у свом делу под називом ''Етногенеза Словена'', у коме показује да често људи једну исту реку називају различитим именима, и то од извора до ушћа. На пример: Страбон је писао за Дунав: ''У горњем делу реке и скоро целим током кроз Дакију зову га Дунавом, а ближе мору Истером''.
Виктор Петров навео је претпоставке да велике реке најчешће имају називе састављене од два дела, који су сложени, као и називе који се разликују од извора ка ушћу. Као што су за црноморску област били карактеристични хидроними са основом ДАНА, тако су у централном делу Украјине топоними били засновани на обрасцу: СТРУЈ (са основом СТР-). Бројне притоке Дњестра примиле су ову основу и надоградиле су своје називе, као што су: Стривники, Струга, Стронавка, Стрипа, Стриња, Струј и томе слично. Могуће је да такви називи потичу од старословенског СТРОУЈА, руског СТРУЈА, украјинског СТРУМИН. У средишњем делу тока Дњестра има и више притока које носе име Бистрица, и кроз чији се назив може назрети, са садашњим разумевањем и знањем, такође и хидронимска основа поретка са СТР- . Са претпоставком, али и подразумевањем да су се све Бистрице пре називале Стрип.

Треба узети у обзир да код назива наших река страни географи лако бркају и мењају гласове: Т у Д, А у О и др. На пример, Дон постаје Тан (Танаис, мада В. Шајан негира такав закључак). Понекад су при записивању назива намерно или случајно изостављана нека слова, а посебно почетна. Тако има низ примера са изостављањем слова Д: Нипро, Непр, Неприс – Дњепар, Ниструл (румунски назив за Дњестар у области Буковина) и др. Занимљиву етимологију назива Дњепра даје ''Велесова књига'': ''Дошли смо до Непри...'', (таблица 38-а) тј. назив Непра (женски род) дословно значи ''не-ратна граница'', граница при којој нема ратова.

Име племена често се преносило на име територије којом племе господари. И називи река подударали би се са називима насеобина. А опет називи насеља најчешће су носили називе племена. Управо из тог разлога доследност сопственог имена има велико значење и за разјашњење етногенетских процеса на одређеној територији.

Сећање народа које се протеже кроз многе векове сачувало је имена места са етнонимном основом. Таквих назива у Украјни има на хиљаде: Антопил у Житомирској области (Анти), Тиврив у Виничкој области (Тиверци), Кривичи у Лавовској области (Кривичи), Бужани и Дулиби у Волинској области, Роксолани у Одеси... На жалост, бројни древни називи у наше доба су замењени лажним конструкцијама узорних октобарских, првомајских, комсомолских и иних назива. У сусрету и сукобу генерација, срушена је традиција имена. Они су откинути од суштине, од особина природе, особина становништва и других битних ознака етноса.

Наша историја је записана не толико у уџбеницима, не толико у археолошким и антрополошким налазима и споменицима, већ нам она проговара сама прозирним и лако препознатљивим називима, дарежљивим и разбацаним по географској карти наше Украјине. Треба их само знати прочитати.