Најчешћа представа старословенских ратника у литератури, али и у јавности, приказује их као варваре одевене у дроњава крзна, наоружане распалим копљима и штитовима. Друга, нешто романтичнија, осликава их као веома мишићаве плавокосе или риђокосе ратнике... /даље/

Најстарији религијски култ код нашег, односно код словенских народа, је култ славе. Тај религијски пагански култ носио је континуитет у прослављању својих предака, а затим и породичних патрона и народних богова, да би био један од најјачих стубова отпора примању хришћанства које није могло да га елиминише. Оно га је делом изменило и христијанизовало. С друге стране из култа славе, касније се развијао појам славе као облик највишег друштвеног признања... /даље/
Рад представљен на Конференцији о словенском наслеђу, Београд 2007.

Саборност је била основ организације друштва и то је био све до данас једини савршен друштвени систем. Род је истовремено чинио и основну војну формацију. Борио се, у зависности од потребе, само род, племе, савез племена или држава. За борбу су се припремали сви одрасли мушкарци, сви су ратовали. Припреме у миру имале су најразноврсније облике... /даље/

Максим Шатунов: Древнее боевое искусство /рус/

Ослањајући се на истраживачки материјал источних Словена, могу се сагледати прадавни облици народних словенских двобоја и борилачких вештина.
Двобој је настао из религиозних празничних обреда или иницијација, када су млади нараштаји улазили у свет одраслих. Додуше, у неким руским легендама налазе се трагови прастарог обреда, посвећеног Перуну, који су обављали око Новгорода и током кога су се користили штапови... /даље/

ЗДРАВО ДА СИ ОСВЕТНИЧЕ КОСОВА!