| |
Немања Слепчевић
Упутства за израду
оружја и опреме древног словенског ратника
|
|
|
|
|
| |
| Битка
код Зеленог поља |
Петнаестог
јула 1410. пољско-литванска војска, коју је водио пољски краљ
и велики литвански кнез Владислав II Јагело поразила је у
бици код Гринвалда војску немачког крсташког витешког реда
под командом Великог мајстора Улриха фон Јунгингена.
На страни пољско-литванске коалиције суделовали су припадници
још неколико словенских и несловенских народа; међу њима најамници
из Бохемије тј. Чешке, на челу са славним војним вођом хусита
Јаном Жишком који је у бици изгубио око.
Подсетимо се главних факата: Ред немачких крсташа је још од
14. века владао великим делом Балтика и најдиректније угрожавао
Пољску. (...) Године 1409. Пољаци и Литванци су решили да
отерају немачке крсташе који су сурово владали уз обалу Балтика.
Почетком јула војска коалиције је прешла реку Вислу с циљем
да освоји утврђени Малборк, главно упориште крсташа (Тевтонаца,
прим. 'Свевлад'). До одлучујуће битке дошло је недалеко одатле,
код Гринвалда, на североистоку данашње Пољске. Крвави бој,
коме је претходила велика олуја са градом преко ноћи, трајао
је цели дан. Пољацима је успело да убију Улриха фон Јунгингена...
Подаци су различити о броју учесника у бици и процене се крећу
од 22 до 36 хиљада на пољској и 13-24 хиљада на крсташкој
страни. Извори из тог доба говоре о 8 хиљада побијених Крсташа
и 14 000 заробљених.
Ехо ове битке, која је током бурне пољске историје добила
обележје словенско-немачког обрачуна, одјекивао је највише
у 19. и 20. столећу. Пољацима је битка служила као подсећање
на победу над непријатељским Немцима и инспирација за обнављање
државе...
Извор:
"Балкан Магазин"
|
|
|
|
| |
Узор и идеал Милоша Обилића је
негован, одржаван и поштован и у народној свести мудрошћу, митом,
предањем и поруком. Он није космополита или интернационалиста,
већ јасно и недвосмислено Србин. По том заветном народном основу,
Милош је уобличен у трајан образац сваком Србину мушкарцу и војнику
какав би као човек требао да буде; свакој мајци и оцу каквог сина
треба да одгоје и васпитају; али и свакој Српкињи каквог мушкарца
треба да поштује, воли и љуби. Витештво Милоша Обилића је разлог
што се Срби њиме поносе, диче и одушевљавају... /даље/
|
|
|
|
Клетва је кроз опомену
била је усмерена на превентивну заштиту и хомогенизацију друштвених
заједница од оних њених припадника који су нарушавали њене животне
или друге важне интересе. Уско је везана за митска, па и вишебожачка
народна веровања и моралне норме дотичне заједнице, а често и
за заклетву, односно част. Дакле, клетва је прехришћанског изворишта
и духа са снагом предања... / даље/
|
 |
|
Најчешћа представа
старословенских ратника у литератури, али и у јавности, приказује
их као варваре одевене у дроњава крзна, наоружане распалим копљима
и штитовима. Друга, нешто романтичнија, осликава их као веома
мишићаве плавокосе или риђокосе ратнике... / даље/
|
|
|
Најстарији религијски
култ код нашег, односно код словенских народа, је култ славе.
Тај религијски пагански култ носио је континуитет у прослављању
својих предака, а затим и породичних патрона и народних богова,
да би био један од најјачих стубова отпора примању хришћанства
које није могло да га елиминише. Оно га је делом изменило и христијанизовало.
С друге стране из култа славе, касније се развијао појам славе
као облик највишег друштвеног признања... / даље/
Рад представљен на Конференцији
о словенском наслеђу, Београд 2007. |
|
Из
зборника ''Сунце - старешина словенског
народа'' |
| |
Саборност је била
основ организације друштва и то је био све до данас једини савршен
друштвени систем. Род је истовремено чинио и основну војну формацију.
Борио се, у зависности од потребе, само род, племе, савез племена
или држава. За борбу су се припремали сви одрасли мушкарци, сви
су ратовали. Припреме у миру имале су најразноврсније облике...
/ даље/
|
| |
Ослањајући се на
истраживачки материјал источних Словена, могу се сагледати прадавни
облици народних словенских двобоја и борилачких вештина.
Двобој је настао из религиозних празничних обреда или иницијација,
када су млади нараштаји улазили у свет одраслих. Додуше, у неким
руским легендама налазе се трагови прастарог обреда, посвећеног
Перуну, који су обављани око Новгорода и током кога су се користили
штапови... / даље/
|
|
