Крајем 2011. године у Варни (Бугарска) одржана је редовна Међународна научна конференција под називом "Бугарска у светској историји и култури". Један од учесника био је и Светлозар Рулински који се, између осталог, у свом тексту "Гнезда старе вере" осврнуо на рад српског сајта "Свевлад", а још подробније на књиге и тезе Александре Бајић; посебно на теорију о каменим круговима на планини Девици - која ће уједно бити и централна тема будуће књиге ове ауторке.

Из свих крајева Словеније, у великом броју, окупили су се родноверни, како би на имању чувеног скулптора и музичара Славка Батисте подигли и поставили камени кип Сварожића. Према тврдњама неких од присутних, ово је први заједнички сусрет свих родноверних Словенаца.
Иначе, поред Славовог храма у околини Копра, у Словенији су тренутно успостављена још три: Данин у Струги, Световидов под Лимбарском гором и Перунов у Шентјуру код Цеља.

У суботу 12. 11. 2011, као гост "Гео-пана", уредник "Свевлада" Александра Маринковић Обровски је у Конгресном центру Новосадског сајма говорила, опет, на тему камена у функцији обреда. Да ли због пропуста у организацији, незаинтересованости новосадске публике или нечег трећег, тек излагању је присуствовало свега неколико људи.
За разлику од прошлог, пролећног, излагања на исту тему, овога пута је било речи о вези Перуна и камена, Велеса и камена, као и о томе како се, према нашем предању, у вези са каменом одвија бој ова два митска супарника; све уз потврду не само у сачуваним обичајима, већ и у бајалицама старијег слоја.
На жалост, чак су и излагања много еминентнијих била непосећена, иако су се теме тицале простора на коме живе Словени. О драгом камену кроз историју је говорио мр Зоран Миладиновић са Рударско-геолошког факултета у Београду, док је др Иван Дулић своје предавање посветио окамењеним траговима живота у Сибиру.

Главни уредник словачког магазина "Димензије", Роберт Матејович, не пропушта прилику да подсети читаоце на проблем Косова и Метохије. Тако је било у и септембарском броју, где је објављен Матејовичев уводник "Ко и када ће помоћи Србима на Косову?".
Уредник се осврће на актуелне догађаје око прелаза Брњак и Јариње, истичући да преостали Срби који су преживели албански погром марта 2004, од тада живе у гетима. Такође говори о немачким утицајима у оквиру снага КФОР-а, у исто време називајући тзв. Републику Косово америчком бебом на Балкану, која је резултат гео-политичке игре против Русије.
Прочитајте цео текст на сајту "Димензија".

Од 1. до 15. октобра 2011. у Србији траје попис становништва. Овога пута под упитом о вероисповести појавиће се као одговор и 'родноверје'. Тако ће сви они који веру својих предака пре примања хришћанства осећају као своју, по први пут у историји бити и званично уписани. Упис 'родноверје' у рубрику 'вероисповест' представљаће званичан статистички податак, али уједно има још једну димензију - која сведочи о духовној идентификацији дела српског народа.

На вези http://www.peticije24.com/za_uvodjenje_slovenske_mitologije_u_skole траје потписивање петиције за увођење словенске митологије у српске школе.
Сходно резултатима досадашњих интернет петиција, тешко је поверовати да ће ова дати резултате, али свакако може да представља неку орјентацију свакоме ко је заинтересован да се школски систем обогати овом врстом градива.

Петровска академија наука и уметности (ПАНИ) из Русије је 29. септембра 2011. донела Резолуцију према којој је, између осталог, одлучено да се образује комисија за припрему уџбеника општесловенске историје. Комисију чине следећи чланови: С. Јарчевић, Д. Антић, А. Греков, Ј. Деретић, В. Серебреников, М. Јаћимовић, О. Дубовскаја, Н. Модоров, А. Канавшчиков, Л. Мајборода и А. Воронцов.

Крајем септембра 2011. у Украјини је објављено друго издање именослова Галине Лозко под називом "Родна имена". На 368 страница представљено је око четири хиљаде словенских имена. Реч је о књизи која се у обради извора није зауставила на руској баштини, већ су консултовани и пољски, бугарски и други извори, а посебна пажња је посвећена српским.

Дажбогови унуци у Украјини од 1995. године објављују часопис "Сварог", а недавно је изашао и његов 23. број уз уобичајени усклик "Право славимо!".
Реч је о научном часопису који се бави религијом и историјом. Из мноштва квалитетних текстова издвајамо: "Теологија многопојавности у родној вери" Владимира Шајана, "Сакралне основе словенске магије" Ирине Борисјукове, "Лингвоцид - етноцид" Нине Вирченко, али и стихове "Симбола родне вере" који је установљен на Првом свеукрајинском Сабору родне вере 1998. године: "Верујем у тројединство света Права, Јава и Нава, створених Сварогом и у њему садржаних..."

Како је већ било речи о неспоразумима у руској делегацији при Словенском родноверном већу, у прилици смо да покажемо и сликом два различита издања која су ове године објављена у Русији. За оне који нису упознати, часопис "Слава" по правилу излази у свакој земљи која има своје представнике при овом Већу...      Више о томе >>>

Телевизија Словеније неуморно наставља са екранизацијом народних обичаја из времена пре примања хришћанства. Тако је за 28. август у Културном центру Сежане заказана премијера етнолошког филма "Свети извор Вроче", настао по записима Бориса Чока и сценарију Јадрана Стерлеа. Наредно јавно приказивање планирано је за септембар на првом програму државне телевизије Словеније.

Крајем јула је у Петрограду у Русији одржано осмо заседање Словенског родноверног већа. Организатор и домаћин је било петроградско друштво „Савез Венеда“ које је слависте и родноверне позвало да учествују на Међународној конференцији „Родна вера – духовно језгро словенске културе“. Даље >>>

После вишегодишњег рада на преводу познатих Верковићевих "Веда Словена", објављено је ово дело и на руском језику, захваљујући ентузијазму Валерија Барсукова. Иако за Србе у неку руку спорно због порекла које се приписују овим песмама, ово издање у два тома је свакако од великог значаја за проучавање наше претхришћанске културе.
Валерије Барсуков, као дугогодишњи пријатељ и сарадник "Свевлада", учинио је још један гест, па су се на корицама "Веда" нашле слике српских сликара: Љубивоја Јовановића и Момира Јанковића.

Хуманитарни институт кијевског Универзитета "Борис Гринченко" објавио је у јуну 2011. године прву од две свеске "Филозофског часописа", посвећеног темама старе вере, виђене кроз призму филозофије, етнологије, културологије и науке о религији. Зборник је вишејезичан, има 23 текста аутора из Украјине, Русије, Пољске, Белорусије и Србије, а објављен је и текст Александре Маринковић Обровски "Словачке народне клетве у којима се позива на Перуна".

Кип Световида, висок 2,3 м и тежак 1,2 тоне откривен је на дугодневицу у селу Равниште код Беле Паланке. Иницијатор је био новинар НИН-а Драган Јовановић, на чијем имању и стоји кип, уједно место будућег окупљања и истраживања српске и словенске претхришћанске културе. Световида од храстовине исклесао је Златко Ракић из пиротског села Крупац, а кип је открила појац и етномузиколог Светлана Стевић - Вукосављевић. Драгомир Антонић, дугогодишњи управник београдског Етнографског музеја и археолог Драган Јацановић су такође били присутни, као и многи други.   >>>Кликни на слику за увећање.

Током три дана, аутори чији се радови налазе на "Свевладу" (Александра Бајић, Александра Маринковић Обровски и Александар Обровски), обишли су планине Озрен и Девицу и све оно што је у митолошком погледу значајно на том простору. Повод је била теза Александре Бајић, писца више књига о словенској митологији, о специфичним каменим круговима на врху једне од ових планина. Са жељом да се и сами увере, придружили су се пријатељи из Словеније: Бојана Чибеј, Нејц Петрич и Јоже Муних.     Више о томе >>>

"Камен у функцији обреда" назив је предавања које је Александра Маринковић Обровски, уредник "Свевлада", одржала 27. априла 2011. у сали Завода за заштиту природе у Новом Саду, као гост Удружења љубитеља стена и минерала.
Било је речи о камену станцу, камену темељцу, кремен камену, каменом надгробном споменику, камену међашу, крајпуташима, каменим киповима, петроглифима, али и о односу између камена и воде, те камена и змије, све илустровано сликама и примерима из народне поезије, али и конкретним басмама.
Посебна пажња у излагању је посвећена односу између камена и бога Перуна.

У оквиру јубиларне изложбе којом је мр Драган Боснић обележио 30 година рада, током две вечери су се у Галерији „Стара капетанија“ у Земуну представили аутори чија су дела заступљена на „Свевладу“. Другог априла била је промоција књиге Растка Костића "Пад Арконе или сумрак словенског паганизма"; а поред аутора говорили су Драган Боснић и Александар Обровски. Недељу дана касније је приказан словеначки етнолошки филм "Осватина - пагански огањ"; Александра Маринковић Обровски је говорила о филму и староверцима у Словенији, а Александра Бајић је објашњавала митолошке елементе приказане у филму.    Више о томе >>>

Бог жетве - рад
Вука Љубисављевића.
Слике осталих скулптура
можете видети на страни Гласа предака

Вук Љубисављевић, студент завршне године Факултета примењених уметности је од 18. фебруара до 4. марта излагао своје скулптуре старословенских богова у галерији Дечјег културног центра у Београду.
Поменути циклус скулптура представља тек почетак ширег опуса посвећеног овој теми, а о својој изложби која се звала "Израстање", Љубисављевић, појашњавајући поступак разбијања форме који се уочава, каже следеће: "Намера ми је била да оставим слободан простор посматрачу да размишља о боговима. Незавршене или намерно незавршене скулптуре у себи носе нешто сасвим другачије; нешто нестварно, што сви ми носимо у колективно несвесном и што нас прати кроз живот. Вајајући портрете богова, размишљао сам о емоцијама које они носе са собом; другачији утисак оставља снажни Перун од нежне кћери Сунца."

Срђан Асановић, етномузиколог и појац из Новог Сада објавио је компакт-диск српских древних песама "Нишну се звезда низ ведро небо", на којем се налази 20 песама, са Косова и Метохије, из Војводине, источне, централне (Шумадија) и југоисточне Србије, интерпретираних у потпуности на аутентичан начин.
У својој рецензији, Светлана Стевић Вукосављевић, једна од најугледнијих стручњака за српски музички фолклор је написала: "Старинска србска песма је велика чуварка рода и корена нашег и Узвишена Путања србска кроз време, коју су нам преци оставили у наслеђе. Бескрајна је моја радост данас, што се појавио један млади, даровити чувар, етномузиколог, Срђан М. Асановић"
Наручивање диска на: http://www.e-slovo.net/Products/543-srdjan-asanovic-nisnu-se-zvezda-niz-vedro-nebo-tradicionalna-muzika.aspx

У Гласнику Етнографског института САНУ још 2008. године (vol. 56, бр. 1, стр.53-70) је објављен текст др Тодоровића ''Резултати савремених истраживања народне религије Срба - општи пресек'' који представља, како стоји у сажетку, ''синтезу резултата наведених, савремених истраживања народних религијских схватања Срба, са нагласком на односу хришћанских и нехришћанских садржаја''.
Др Тодоровић је у свом раду поменуо и "Свевлад" (стр. 67), као пример тзв. алтернативног модела, тј. као део низа различитих идејних система ''који на различите начине ступају у комуникацију са традиционалним православно- хришћанским садржајима, представљајући њихову константну идеолошко-религијску „алтернативу“.''
Цео текст: http://www.etno-institut.co.rs/GEI/GEI_LVI_1/todorovic_56_1.pdf

Село Мушутиште било је једно од највећих села на Косову и Метохији. Ову ризницу српског народног предања под обронцима Шар планине, североисточно од Призренске равнице, многи полако заборављају. То није случај са власником сајта ''Мушутиште'' - http://musutiste.forums.lu/ Уочи предстојеће 7519. године урадио је календар у коме су месеци назначени народним именима.
Кликните на десни тастер миша за ''сачувај'' (добија се бољи приказ).

Објављен Зборник о Триглаву

Недавно је у Словенији објављен Зборник радова са Шесте међународне конференције ''Словенска дедовина'', која је 2009. одржана у градићу Струга код Новог Места. Зборник обухвата оне радове који су били посвећени проучавању улоге бога Триглава у религиозном памћењу словенских народа. Могу се прочитати текстови аутора из Словеније, Украјине, Пољске и Србије (чак пет!). Наручивање на број телефона: +386 041 334 876 (Матјаж Анжур).

''Дружина храста'' из Ниша приредила је 5. новембра 2010. трибину на којој је представљен сајт ''Свевлад''. Том приликом су говорили: Александра Бајић, Александра Маринковић Обровски, Немања Слепчевић и Александар Обровски.
Дружење је трајало пуна четири сата, а Иван Јушковић, председник ''Дружине храста'', у знак пажње и са вером у остварење заједничких циљева, поклонио је ''Свевладу'' значку ''Дружине'' на којој су приказане руке човека окренуте ка пољу, небу, храсту и Сунцу.   
Више о томе...

Ове јесени је и у Словенији уприличено родноверно венчање. Шеснаестог шумопада (словен. виноток) су се пред боговима, а међу рушевинама Картузијанског самостана, заветовали Примож и његова млада. Примож је иначе припадник Староверске жупе ''Световид'' и један од уредника интернет презентације ''Словенски ајди''.

Интернет продавница из Чешке која се бави продајом сувенира са обележјима словенске нехришћанске естетике, преко ''Свевлада'', позива Србе на сарадњу. ''Дракарија'' - http://www.drakkaria.cz - је заинтересована за откуп и пласман металних (сребрних) или дрвених привезака и накита уопште са српским народним мотивима, делова народне одеће, дрвених кипова или резбарија у дрвету, реплика оружја или ратне опреме (мачева, бодежа) итд.
Заинтересовани се могу обратити на info@svevlad.org.rs (препорука), или контактирати директно сајт ''Дракарија''. Сви договори у вези са плаћањем, одвијаће се једино са власником ове чешке интернет продавнице!

У Русији, у мају 2010. године, објављен је 7. број Весника Словенског родноверног већа ''Слава''. Осим утисака са Конференције о Триглаву одржане у Словенији прошле године, весник по обичају доноси и закључке које је том приликом установило Родноверно веће, али обавештава и читаоце о новим књигама и часописима, као и конференцији у Белорусији и сусрету чланова редакције ''Атенеј'' са присталицама партије ''Савез словенски'' у Пољској.

У београдском Дому војске 03.06.2010. одржала се промоција једанаест књижевних дела Љетописа Матице српске у Дубровнику, објављиваних у периоду од 1909. до 1914. године. Аутори су Срби католици и Срби православни из Дубровника и осталих места Далмације.
О српској књижевности Дубровника говорили су проф. др Петар Милосављевић, др Момчило Суботић, др Ирена Арсић, Милорад Буха, Марина Рагуш, Мирослава Петровић и Слободан Јарчевић.

Велики српски пријатељ и истрајан истраживач, Валериј Барсуков, недавно је превео на руски и у својој редакцији објавио књигу ''Винчанско писмо'' Радивоја Пешића. Ускоро, према обећању издавача, требало би да се такође у његовом преводу објаве и обе књиге Верковићевих ''Веда Словена''.

У част пролећне равнодневице у Пољској је обележен празник Jare Gody. Обзиром да је стара словенска вера и законом потврђена у овој земљи, приликом прославе обављена је и церемонија венчања двоје младих, који су тако, по свим правилима, уписани у родноверне књиге венчаних.
Овом скупу присуствовали су и гости из Србије, иначе окупљени око Српског интернет часописа ''Тврђава''.

Како сазнајемо од Мартина Шустера, словачког жреца који је такође присуствовао прослави, да би слично венчање у његовој земљи имало законску валидност - потребно је најпре скупити 10 000 потписа за озваничење родноверја као религије.

Сликар Радосав Ћирковић: Преци као судбина

Иако његова дела сврставају у надреализам, Крагујевчанин Радосав Ћирковић, начинио је необичан спој поменутог сликарског правца у стилу и наше претхришћанске културе у теми, због чега га пореде са Милићем од Мачве.
Члан је УЛУПУДС-а, добитник бројних награда (највише за слику ''Стаза Права - пут ка богу''), секретар Удружења ликовних уметника у Крагујевцу и оснивач уметничке групе ''Сораб''.
Запажен је његов циклус ''Секире'', а тренутно ради нови циклус слика под називом ''Сварга'' чији је циљ да путем симбола приближи период српске културе и историје пре примања хришћанства.

Говорећи о свом делу, вајар Јован Петронијевић каже: ''Тек по одласку у пензију открио сам свој таленат за вајарство, и то некако „случајно“, и баш за време бомбардовања Србије 1999. године!
Тема мог, сада већ дугогодишњег, рада и истраживања јe словенска и српска митологија, митолошка бића и животиње из истог периода...''
Ове прелепе представе наших богова у бронзи, Петронијевић је до сада приказао на неколико групних и пар самосталних изложби.

Интригантна књига Виталија Промиња

Виталиј Промињ је објавио књигу под називом ''Посланица светлих богова и богиња људима'', а прва глава, коју смо добили, насловљена је: ''Установљење правде''. Аутор наводи да је у давна времена на Земљи живело око хиљаду богова и богиња. Тело 'плаве планете' имало је облик девојке окружене водом; а онда су на свемирском броду стигли демони...
Интересантна је и критика неких савремених родноверских удружења из Украјине; између осталог, Промињ наводи вођу једног од њих, тврдећи да он заправо служи овим демонима...

'Индоевропа' у Украјини

Нови број часописа ''Индоевропа'', посвећен науци и уметности, а и луксузно опремљен, доноси веома занимљиве текстове. Неки од њих су: 'Индоевропљани - Аријци' Јурија Лисовија, 'Од Дњепра до Инда' Лева Клејна, 'Трипољци и ми' Миколе Суслопарова, 'Ко су наши пра-преци?' Дмитра Телегина, 'Антропологија Руса' Сергија Сегеда, 'Северјани и Кимерци' Степана Наливајка... За нас је интересантно да су појаву овог часописа потпомогли Украјинци настањени у Америци.

У спомен на др Рељу Новаковића

У организацији Живојина Андрејића и Центра за митолошке студије, 25. септембра 2009. у Обреновцу је одржан научни скуп под називом ''Проф. др Реља Новаковић''; а Обреновац је изабран да буде домаћин ове конференције, као родни град професора Новаковића.

Конференција о Триглаву и Словенско родноверно веће у Словенији

У малом месту Струга, тачније у истоименом средњевековном замку, у периоду од 7-10. августа одржана је конференција ''Бог Триглав у религиозном памћењу словенских народа'', као и заседање Словенског родноверног већа.
Србија је на научном скупу учествовала са шест радова, а аутори су: Александра Бајић, Миодраг Дамњановић, Весна Какашевски, Александра Маринковић Обровски и Стојан Станојевић. Српске радове можете прочитати на страници ''Књиге и текстови'', а о току саме Конференције погледајте детаљније...
У недељу 9. августа заседало је 6. Словенско родноверно веће, а после тога је одржан обред на Вишњој гори. Више о томе....

Клицање боговима и прецима

У издању МегаЦепа објављена је ауторска свеска Александре Маринковић Обровски под називом ''Клицање боговима и прецима'', а поводом Конференције о Триглаву. У свесци се поред текста ''Триглав у старим српским народним песмама и молитвама'', налазе и ''Словачке народне клетве у којима се позива на Перуна'', ''Здраво да си осветниче Косова!'', ''Клицање предака код Руса и Срба'', ''Древна вера као основа националне идеје'', као и кратак преглед досадашњег садржаја сајта www.svevlad.org.rs.
Поред тога, текст А.М.Обровски приређен поводом 70 година од смрти чешког сликара Алфонса Мухе ће се, према писменом обраћању управнице Музеја Словенске епопеје у Моравском Крумљову, Марије Маковичкове, користити као део штампаног материјала Музеја.

Желите да читате са ћирилице оно што је написано нпр. пољском латиницом? Можда руски на хрватској латиници, или украјински на руској ћирилици? Желите да претворите текст са српске ћирилице на чешку латиницу, или обрнуто? Свака комбинација је могућа!
Пошаљите свом словенском пријатељу електронску поруку на сопственом језику, али писану по систему који је њему једноставнији за читање.
Прочитајте текст са било ког словенског језика, написан по систему и писму Вашег језика!
Посетите http://slavenica.com !
Развој се наставља! Сваки предлог је добродошао.

Недавно је издавачка кућа ''Пешић и синови'' објавила антологију под називом ''Српска надмоћ'', која садржи велики број најзначајнијих текстова о српској националној идеји. Ову књигу о успону, одбрани и неуништивости српског духа приредио је Владимир Максимовић. Иначе, ово је прва од планираних пет књига у оквиру ове концепције.
  Предговор приређивача и садржај књиге

Оно што се види на први поглед је да нови број ''Славе'' обилује текстовима о Србији. Уз пренето саопштење информ. центра Сварог /Уа/ и похвале београдској Конф. о словенском наслеђу, преглед Зборника Конф. ''Сунце - старешина словенског народа'' и објављене документе са заседања 5. Родноверног Већа, ту је и текст П. Тулајева ''Србија: братска земља'', као својеврсна историјско-археолошка путописна репортажа, али и преглед руско-српских односа. Уз већ познати текст В. Барсукова о Конф. о слов. наслеђу и његовом виђењу Београда, пажња је поклоњена и питању српског Космета. Исцрпно су представљена издања куће ''Пешић и синови'', нова књига нашег историчара Веселина Ђуретића, магазин ''Фолклор'', те часописи ''Србија'', ''Српски фронт'' и ''Глас Сербоне''.

У свом обраћању поводом наступајуће 7516. године, жрец Владимир Богумил други Гољаков из Петрограда /Русија/ се осврнуо и на ситуацију у Србији, истичући да Срби имају беспоговорно право на Косово и Метохију, као своју дедовину. Истовремено се обратио руским властима, тражећи да српском народу, као једнородном, помогну и војно и економски и дипломатски. Додао је и да позива ''све Словене из српскога краја'' као једнакокрвни део јединственог словенског народа, да заштите своје косовско небо и своју косовску земљу, као и да искористе сваку могућност да поврате своју дедовину коју им противно сваком закону отима непријатељски албански род. Обраћање је завршио речима: ''Слава Перуну. Слава Славянам. Слава Сербам. То закон, что явно.''