- разматрања резултата деловања након претходног Трећег Родноверног словенског Већа, одржаном у г. Калуги /Русија/ 2005. године;
- претресања новости у савременом родноверском покрету у европским и, посебно, у нашим словенским земљама;
- размене информација и продубљивања сарадње са новим истомишљеницима;
- дефинисања наредних задатака и одређивања развојног пута родноверског покрета за следећу годину;
- упознавања са животом и делатношћу родноверних Пољске, као и потребама за новим формама и видовима сарадње Словена;
- избора координатора Родноверног словенског Већа за следећу годину;
- договора о месту и времену одржавања следећег Родноверног словенског Већа.

Већем је координисала волхвина Зореслава /Галина Лозко, Украјина/.

У фебруару – априлу 2006. године Оргкомитет је размотрио могућности спровођења Већа у Пољској, после чега су од стране Координатора послати позиви извесним руководиоцима родноверских општина. Такође је предложен и образац пријављивања за учешће на Четвртом Родноверном словенском Већу. Узимајући у обзир жеље пољске стране, одлучено је да се Веће одржи непосредно после празника Светог Купала, којег већина општина обележава 21-22 изока /у дану летњег сунцоврата/, тако да би 24-25 изока учесници Родноверног словенског Већа могли присуствовати Фестивалу ''Ноћ Купала'' у шћећинском замку.

На Четвртом Родноверном словенском Већу учествовало је 22 родноверна из 6 држава: Белорусије, Литве, Пољске, Русије, Србије, Украјине /од тога је било 9 делегата и 13 гостију/, представници организација:
- ''Родна вера'', Институт Права, Општина ''Никлот'', Дружина ''Триглав'', Издавачи ''Топорел'' /Пољска/;
- Савез Венеда, Руски међународни журнал ''Атенеј'', Обредно друштво ''Ладо'' /Русија/;
- Уједињење родноверних Украјине, журнал ''Сварог'' /Украјина/;
- Центар Етнокосмологије ''Криваја'' /Белорусија/;
- Атеље-галерија ''Пигоза'' /Србија/.

Почасни гост Већа био је Глава Светског Конгреса етничких религија /WCER/ Јонас Тринкунас, руководилац пруског обредног друштва ''Кулгринда''.

Волхвина Зореслава заједно са главама делегација отворила је Четврто Родноверно словенско Веће свечаним молитвама у славу Родних богова на украјинском, пољском, руском, литавском и белоруском језику. Веће је завршено свештеним обредом сећања на претке код капишта Триглава у древном словенском граду-светилишту Волину.

Према закључцима Већа потврђено је следеће:

1. Родноверски покрет Словена све је популарнији међу омладином: он јача снаге и добија све већи број присталица, што сведочи о перспективности и јачању улоге родноверја, те препороду националне културе наших земаља.
2. Како би избегли популистичко упрошћавање и ентропију ''идеја, пропалих у маси'', на нама је, старијем покољењу оснивача покрета родноверних, неопходност да увидимо своју личну одговорност за судбину препорода Родне словенске вере и очување њених древних темеља.
3. У том циљу тек на Трећем Већу у Калуги /Русија/ предложена је израда Устава Родноверног словенског Већа, и његов Предлог /написала га је волхвина Зореслава/ био је послат главама словенских општина на увид и дораду.
4. Четврто Родноверно словенско Веће, разматрајући и допуњујући дати Предлог /уз прецизирање од стране Бујана и волха Велимира/, утврдило га је и усвојило као основ за израду документа, према којем ће се Веће руководити у свом деловању.
5. На тај начин, уз дубље проучавање, у основи Веће гарантује са своје и стране Оргкомитета традиционалну структурално-организациону концепцију животне праксе. Такав документ је заправо преседан више сврхе у савременој пракси, заснован не на принципима демократског центарализма, већ на принципима аријске хијерархије и кастовског /варновог/ устројства живота.
6. Сагласно донетом Уставу, Родноверно словенско Веће разрадило је општи Стратешки програм развића духовне културе Словенске родне вере у савременим условима, а сходно томе духовно-концептуални центри Родне Вере у местима /у свим словенским земљама/ остварују практичне делатности у општинама, сагласно традицијама својих држава.
7. Основе Словенске родне вере, као и до сада, остају:
- духовна трезвеност и здрав начин живота;
- сакрални однос према Природи;
- свестрано изучавање и очување свете традиције Предака;
- самоорганизовање родних словенских општина по месном принципу;
- свесно супротстављање глобалној, туђинској и масовној култури.

Одлуке:

1. На Четвртом родноверном словенском Већу је потврђен и допуњен Предлог Устава Родноверног словенског Већа као документ како га је предложила глава ОРУ Г.С. Лозко /Волхвина Зореслава/, на чијим основама ће се спроводити наредна Већа, претреси и усвајати решења, документи и др; а такође и проглашени пуномоћни представници словенских родноверских општина и духовно-концептуалних центара Родне вере.
2. Наложити Оргкомитету према закључцима Родовог Словенског Већа издавање четвртог броја часописа ''Слава!'' на руском, украјинском и пољском језику. Обнародовати документа Већа у средствима информисања наших принадлежних организација и, по могућству, у другим средствима јавног информисања.
3. Поткрепити, учврстити и развити конструктивне везе са родновернима из других словенских држава, придобити за учествовање у раду Већа представнике нових земаља, центара, организација и родноверских општина.
4. Планирано је да се наредно Пето Родноверно словенско Веће одржи 2007. године у Србији /Београд/.
5. Као координатор Родноверног словенског Већа за следећу годину постављен је Ждислав Словинского /оснивач издавачке куће ''Топорел'' и Института Прави, Пољска/, коме је такође поверено издавање четвртог броја пољске верзије весника ''Слава'', као и припрема Већа за 2007. годину.

                                                Организациони комитет Родноверног словенског Већа

Превод са руског: А. Маринковић - Обровски