Извештај Информационог центра ''Сварог'' о 7. Словенском родноверном Већу

Информациони центар ''Сварог'' обавештава Вас да је 29. маја 7518. године лета Свароговог (2010. по р.Х.) код Кијева одржано 7. Словенско родноверно Веће.
Већу је, већ традиционално, претходила Међународна научно-теоријска конференција чија је главна тема била ''Филозофско осмишљавање феномена словенског етнокултурног јединства'', организована 28. маја на катедри за филозофију Кијевског универзитета ''Борис Гринченко'', на којој је учествовало 52 аутора из 8 земаља, а од њих: 22 доктора наука, 17 доктораната, магистри, истраживачи и студенти. Радни језици конференције су били родни језици учесника, чиме се доказала пуна могућност међусобног разумевања Словена, без преводиоца.

Учеснике Конференције је поздравио Ректор универзитета, дописни члан УАПН Украјине, доктор филозофских наука, професор Виктор Огњевјук, који је говорио о словенској тематици у научном наслеђу Бориса Гринченка по коме Универзитет носи име. Велико интересовање изазвало је и иступање управника Одсека за историју филозофије Украјинског Института филозофије НАНУ ''Григориј Скороводиј'', др филозофских наука Сергеја Јосипенка који је говорио о проблемима националне филозофије у контексту словенства.

Управник Катедре за етнологију Черновицког националног универзитета „Јуриј Федкович“, проф. др историјских наука и депутат обласног савета Георгиј Кожољанко говорио је о националној идеји у образовном систему Украјине. Пажњу је изазвао и текст познатог белоруског етнолога и писца Ивана Крука, докторанта филолошких наука, доцента катедре за етнологију и фолклор Белоруског државног универзитета културе и уметности на тему: „Симболика броја седам у митском и поетском наслеђу Белоруса“.

Потом, говорили су и мр. Оксана Котович (Белорусија), Татјана Воропавој (Украјина), а проф. др Галина Лозко (Украјина) представила је неколико интересантних радова који су изазвали живе дискусије; такође је одржала мастер-клас на тему „Етнокултурни симболи Словена – пробуђено генетско памћење“ у коме је показала важност очувања родне земље, родног језика и родне религије, као најважнијих фактора за очување националног идентитета у времену глобализације.

Пажњу су изазвала и излагања проф. др Николаја Стадника (Украјина), проф. Сташка Потребовског (Пољска), доцента Ирине Борисјук (Украјина), предавача на катедри за филозофију Анатолија Богорода и многих других.

Катедра за филозофију се обавезала да ће бити носилац штампаног издања ових радова.

Само Седмо Словенско родноверно Веће одржано је 29. маја 7518. године у Саду Перуница код Кијева. Још приликом припрема Већа је 2. маја, на празник Живе, посећена свештена гора Грехит, где је волхв Владимир Шајан положио начело обнове Родне вере, на којој су призвали Живи Огањ. Потом су цели месец родноверни Украјине чували у својим општинама огњенак тог Живог Огња, како би их принели на одржавање Већа. Волхови, жреци и главе словенских удружења родне вере освештали су рад Већа општим обредом у част наших родних богова и предака на новопостављеном капишту Перуна.
И богови су послали добро знамење, па је читав догађај пропраћен појавом сокола који је са небеских висина облетео круг над главама учесника.

У радном делу Већа учествовало је 37 делегата из 5 словенских земаља: Украјина, Белорусија, Бугарска, Пољска, Русија. Своје поздраве и подршку одржавању Седмом Словенском родноверном Већу послали су родноверни из Словеније, Србије и Чешке. Координацију у раду Већа водила је глава Обједињених родноверних Украјине, волхвина Зореслава – др Галина Лозко (Украјина).
За лични допринос у обнови словенске традиције и прегнућу за словенско јединство, Волхвина Зореслава је уручила орден Права старешини Савеза Венеда Виктору Федософу (75, Русија), старешини ''Родзима Вјара“ Сташку Потребовском (Пољска) и директору Института Прав Ждиславу Словинском (Пољска).

После расправе, једногласно је усвојен документ Програма стратегије развоја словенске родне вере. Пројекат је написала Галина Лозко и био је предложен још на Петом словенском родноверном већу у Београду (9. септембра 2007), па поново разматран и на 6. Већу у Словенији (2009).
Текст је био послан свим учесницима Већа на украјинском и руском језику. Своје допуне предложили су и послали Александра Маринковић Обровски (Србија), Сташко Потребовски и Ждислав Словински (Пољска), Владимир Сацевич (Белорусија), ''Савез Венеда'' (Русија). Такође су узета у обзир и нека правна питања на која је стручно указао Јарослав Бабич, али и проблем односа према псеудо-родновернима (псеудојезичницима).

Друга половина дана протекла је у читању текстова глава словенских удружења с циљем упознавања са развојем родне вере у свим нашим земљама. Говорили су Владимир Сацевич (Белорусија), Алексеј Тишченко (Русија), Сташко Потребовски (Пољска), Стефан Серафимов (Бугарска), Галина Лозко (Украјина). Поред тога, пасивно је учествовало и неколико глава из словенских земаља који из различитих разлога нису могли директно да присуствују, као што су:
- Информациони центар „Свевлад“ (Србија),
- Удружење ''Родна вера'' из Прага (Чешка),
- Друштво ''Световид'' (Словенија),
- Институт Права, издаваштво ''Топорел'' (Пољска),
- глава Друштва ''Никлот'' (Пољска).

Одлучено је да следеће, 8. Родноверно словенско Веће буде одржано у Петрограду (Русија) у организацији ''Савеза Венеда'', а за координатора је постављен Алексеј Тишченко.

Трећег дана, 30. мај, био је одржан обред, такође посећен споменик последњем родноверном кнезу украјинске Русије Свјатославу Храбром, где је истоимени орден примио родноверни песник Јарун Мотронјук, за изузетне заслуге за буђење вере предака, као и васпитавање младог покољења у духу љубави према родним боговима и Украјини. То је уједно и највећа награда Родне вере.
Уследило је извођење песама о херојима од стране Козачке фолклорне групе ''Вољница'', наступио је и Руслан Морозовски...

Празновање је настављено код капишта Перуна и Сварога код Националног музеја историје Украјине обредом Славе у част 600 година победе Словена над Тевтонцима-крсташима код Гринвалда.
Посећен је и Андрејевски спуск, кумир Световида на Софијском тргу, изложба родноверног сликара Виктора Крижановског итд.

Информациони центар ''Сварог''
Кијев, 1. јуна 7518 лета Свароговог (2010).

ЗАКЉУЧЦИ СЕДМОГ СЛОВЕНСКОГ РОДНОВЕРНОГ ВЕЋА

1. Учесници и поредак

Према традицији, Словенско родноверно Веће као савет волхова, глава родноверних друштава и лидера национално-духовних организација основано је 2003. године у Украјини. По олимпијском принципу, Већа била су организована у земљама: Белорусији (2004), Русији (2005), Пољској (2006), Србији (2007) и Словенији (2008),
Седмо Веће је одржано у Саду перуница код Кијева 29. маја 2010. године. Учествовало је 28 учесника из 5 словенских држава, који су представљали следеће организације:

• Религиозни центар Обједињених Родноверних Украјине био је представљен са 11 друштава, 3 удружења, и редакцијама газете „За родну веру“ и магазина ''Сварог''. Друштва: ''Православије'' (Кијев), ''Дрво живота'' (Кијев), ''Војска Перунова'' (Кијев), ''Венац Бога'' (Виница), ''Галичани'' (Лавов), ''Сјајиво'' (Черновиц), ''Православа'' (Никопољ), ''Гамајун'' (Ивано-Франковск), Представништво ОРУ из Луганштине (Азмењ), ''Родна вера'' (Бела Црква), ''Световид'' (Полтава), Удружење ВГОРУ, ГКО ''Сабор украјинских обичајних друштава“, Свеукрајинска организација ''Наслеђе предака'' (Украјина);
• Конфесија ''Родна Вера'' (Пољска);
• ''Савез Венеда'', Газета ''Јар'', Журнал ''Волх'', Међуфакултетска лабораторија ''Лик'' Нижегородског државног педагошког универзитета (Русија);
• Друштво ''Дуло'' (Бугарска), Друштво ''Славјани'' (Шумен, Бугарска);
• Комитет ''Екологија човека'' Белоруског друштвено-еколошког савеза ''Чернобил'', Комитет ''Словенско Веће'', Организација ''Лад Перуна'' (Кобрин, Белорусија);
• А такође, општем обраду присуствовало је и Друштво ''Никлот'' (Пољска).

Посредно су учествовали и послали своја саопштења представници организација:

• Информациони центар ''Свевлад'' (Србија),
• Друштво ''Родна вера'' (Праг, Чешка)
• Друштво ''Световид'' (Словенија)
• Институт Права, Издаваштво ''Топорел'' (Пољска).

Учесници Већа отпочели су сусрет слављењем родних богова код капишта Перуна на украјинском, белоруском, бугарском, пољском и руском језику.
Веће се завршило у Кијеву код капишта Сварога и Перуна код Националног музеја историје Украјине свештеним обредом Слава у част 6 векова победе Словена над тевтонским крсташима код Гринвалда. Одржана је и тризна код споменика књазу Свјатославу Храбром. Обред су вршили волхвина Зореслава, волхв Велимир, жрец Владимир и други представници родне вере из словенских земаља. Учесници су посетили и етнопијацу на Андрејевском спуску и изложбу родновернког уметника Виктора Крижановског (Сунцеслава) у Украјинском дому.
Већем је координисала волхвина Зореслава – Галина Лозко (Украјина).

ІІ.Циљеви Седмог Родноверног словенског Већа:

1. Размена информација о деловању родноверних општина словенских држава током године.
2. Оцењивање родноверних друштава и разматрање актуелних, типских или посебних проблема приликом обнове вере предака у словенским земљама.
3. Упознавање са обновом родне вере у Украјини, присуствовање слављењу родних богова и предака, што има огромно духовно значење за јединство словенских народа и установљављање везе са родним боговима,
4. Размена искустава, знања, нових публикација, упознавање са достигнућима Међународне научно-теоријске конференције ''Филозофско осмишљавање феномена словенског етнокултурног јединства'' одржане 28. маја 2010. на катедри за филозофију Кијевског универзитета ''Борис Гринченко'', на којој је учествовало 52 аутора из 8 држава, од њих 22 доктора наука, 17 доктораната, магистри, истраживачи и студенти.
5. Продужетак сарадње са научним радницима, истомишљеницима и истоверницима братских словенских земаља и успостављање контакта са новим удружењима и организацијама које су духовно блиске.
6. Осмислити савремени облик сарадње Словена и предложити нове; размотрити Програм стратегије развоја родне вере у словенским земљама.
7. Договорити се о месту и времену одржавања следећег родноверног словенског Већа по олимпијском принципу и изабрати координатора Родноверног Словенског Већа за следећу годину.

ІІІ. Седмо Словенско родноверно Веће одлучило је:.
1. Циљеви 7. Родноверног словенског Већа су постигнути.
2. Као што се види из саопштења учесника Већа, развој родне вере у словенским земљама одвија се неравномерно, али свакако има сталну тенденцију ка постепеном ширењу круга родноверник, раста етничке самоспознаје грађана, стварања позитивне слике родне вере.
3. Родноверском удруживању придружује се све шири круг друштава, културолошких, музејско-туристичких и војно-спортских организација (козаштво, витештво), научни институти се све чешће укључују у тематику обнове етничких религија у својим научним дискурсима.
4. Развиће родне вере у словенским земљама иде у неколико праваца: научно-теоријским, конфесионалним, културолошким, војно-спортским, исцелитељским, уметничким и др.
5. Под разно дискутовано је и о односу родноверних друштава са државним црквама и владама, што често има антагонистички карактер. У исто време појавила се и негативна тенденција оснивања псеудојезических удружења, које покушавају да јединствену народну традицију замене измишљеним митовима и ритуалима.
6. Родноверно словенско Веће предлаже националним удружењима родне вере у местима (у својим државама) да савремено научно-практично и религиозно деловање усагласе са традицијом својих народа и условима у својим државама, а тамо где је то нужно, да се искључе из рада оних удружења којима се руководи од стране сумњивих структура.
7. Наш стратешки циљ – самоочување словенског идентитета – може бити достигнут разним тактичким средствима, што је и потврђено поднетим документом Програм стратегије развоја родне вере Словена.
8. Следеће 8. Словенско родноверно Веће одржаће се у Петрограду (Русија) 11-13. маја, уз ''Конгрес словенске писмености''.
9. За координатора Словенског родноверног Већа следеће године проглашен је Алексеј Тишченко, вођа ''Савеза Венеда''.

Организациони комитет Родноверног словенског Већа
Главе присутних делегација: Галина Лозко (Украјина), Алексеј Тишченко (Русија), Сташко Потребовски (Пољска), Владимир Сацевич (Белорусија), Стефан Серафимов (Бугарска).