0. Опште одредбе

 

0.1. Изучавање и пораст интересовања за исконску словенску традицију /рус.јазичества/ довели су крајем 20. века до препорода древне религије – Родне вере – и до образовања родноверских општина. Такав процес одвијао се готово истовремено у неколико држава: Пољској, Русији, Украјини, Белорусији, Бугарској, Србији, Словачкој, Чешкој и у другим словенским земљама, што је изазвало природно стремљење водећих делатника родноверског покрета ка размени знања и искуства.

0.2. Као облик међународне размене искуства одлучено је да се оформи Родноверно словенско Веће, које се први пут састало у червеном /јулу/ 2003. године у Кијеву /Украјина/. Иницијатива је дошла од стране волхова и жреца, па је и Веће дефинисано, пре свега, као савет духовних вођа родноверских покрета словенских земаља.

0.3. Друго Веће, састало се у Кобрину /Белорусија/ 7. и 8. августа 2004. године потврђујући тендецију проширења круга учесника, међу којима су се указали људи различитих, понекад конфликтних, погледа на свет као и различитог религијског статуса: од волхова и припадника родноверских општина до симпатизера и радозналих.

0.4. Треће Вече је одржано у Калуги /Русија, 23. априла 2005/, где се посебно расправљало о проблемима формирања месних општина. Нарочито је указано на унутрашње стање родноверског покрета и опстајање или преживелог егалитаризма или демократског начина размишљања - појава које смо дужни да савладамо.

0.5. Искуство прва три саветовања показало је да је за даљи плодотворни рад целисходно установити Устав Родноверног словенског Већа.

 

 

1. Опредељење Родноверног словенског Већа

 

1.1. У условима нарастајуће глобализације и информационог рата Родна вера Словена као исконска религија предака може бити очувана и проширена путем целисходности, тј. добро организоване и координисане делатности сталежа /варне, касте/ волхова /брамана/, чији је првенствени задатак свагда било очување, установљење и природан развој основа роднога погледа на свет, бого-поимања и обреда Предака.

1.2. Родно словенско Веће – то је међународни Свесловенски савет волхова, жречева и мислилаца родне словенске традиције – Родне вере.

1.3. Веће не представља религиозну организацију са формалном административном структуром /пирамидалног типа/ и правним пуномоћјем где би било која од страна могла да диктира одређене ставове или намеће своју вољу осталима.

1.4. Веће делује по принципу саветодавног Круга /Кола/, у коме равноправно учествују представници словенских земља.

1.5. Веће се састаје једном годишње и то у некој од словенских држава. По правилу, из те земље се за ту текућу годину бира и Координатор Већа.

1.6. Ради размене искуства и проширења знања о Родној вери пожељно је да се Веће састаје у оној држави која до тада није била домаћин Већа, по олимпијском принципу ротације.

1.7. Како би се проширио круг општина родноверних Словена Веће организује састанке, конференције, фестивале, сајмове и слично /то јест, кораке и ка другим начинима представљања/.

 

 

2. Циљеви и задаци Већа

 

2.1. Главни циљ Већа: обједињено јачање словенских родноверних за изучавање, препород и наставак развоја исконске вере предака, то јест наше сопствене стародревне традиције и етнорелигијске културе. Ради реализације тог циља Веће је поставило следеће задатке:

2.2. Узимајући у обзир еволуцију словенске Родне вере, њено савремено обнављање, у данашњим условима је неопходно предузети преношење древних знања на нове теолошке нивое; не једино истраживати наслеђе предака, него изнова установити, разрушен туђеверјем, некада органски систем погледа на свет и обреде Словена.

2.3. Обучавањем и схватањем да је религија, по правилу, профилисана и усавршавана у кругу волхова, жречева, религиозних мислилаца /филозофа и теолога/ древнога света, Веће данас има за циљ да омогући размену знања и искуства међу представницима новог покољења словенског духовног сталежа.

2.4. Веће брине о очувању аутентичног словенског погледа на свет и обредну праксу, који су засновани на политеизму, животној природности, генетском памћењу, родној логици и етици, традиционалној једнакости, здравом начину живота и еколошким сазнањима.

2.5. У условима етничке и конфесионалне разноликости света Веће реализује своје законско право на заштити Словенских општина и организација у складу са важећим државним законима и међународним правним нормама.

2.6. У оквирима тих закона Веће има право на широко распрострањено информисање о Родној вери у виду књига, периодике, специјализованих часописа и билтена, интернет презентација, вршења обреда, спровођења научно-теолошких конференција и других облика деловања.

2.7. За потпуно задовољење религиозних потреба словенски родноверни имају право да организују задруге и месне општине, региструју се у официјелна удружења у својим земљама, организују Школе Родне вере и вишу наставу ради обучавања волхова и жреца, да установљују капишта и храмове Родних богова.

2.8. Родноверни Словени имају право учествовања у јавним и политичким организацијама, да буду чланови партија и јавних удружења. У исто време удружење староверних у целости се не повезује ни са каквом политичком странком или државном структуром, а само собом представља самосталну културно-религијску појаву.

 

 

3. Оргкомитет Родноверног словенског Већа

 

3.1. Организациони Комитет Родноверног словенског Већа /даље Оргкомитет/ - то је група иницијатора и оснивача Родноверног словенског Већа, одговорних за његове идејне основе и организовање редовног заједничког деловања.

3.2. У Оргкомитет улазе волхови, жреци, мислиоци и делатници Родне вере, представници дејствујућих општина, религиозни савези и духовни центри словенских земаља /укључујући интелектуалне, издавачке, истраживачке/.

3.3. Оргкомитет је одговоран за очување начелних принципа Родноверног словенског Већа. У вези са тим он има право и обавезу да координира рад удружења, а такође и спроводи друге мере, прописане у оквирима Већа.

3.5. Да би се избегле исказане чињенице о Већу Оргкомитет организује, осмишљава и контролише информациону сферу делатности Већа /новине, сајтове и форуме/.

3.6. Оргкомитет поставља главу делегације земље, већ доказане и ауторитативне у родноверним круговима волхова и вођа, с којом сарађује на организацији редовних скупова и предузима и друге кораке на међународном плану.

3.7. Оргкомитет по сопственој иницијативи може да укључи нове чланове из словенских држава, које присаједињује Родноверном словенском Већу, путем препоруке и признања од стране волхова и лидера родноверне заједнице, претходно се упознавши са њиховим трудбеништвом и резултатима њихових активности.

3.8. Оргкомитет има право да искључи или удаљи из Већа учеснике уколико нарушавају Устав или компромитују идејне основе Већа и родноверске заједнице у целини.

 

 

4. Координатор Родноверног словенског Већа

 

4.1. Координатор Родноверног словенског Већа бира се наизменично из редова ауторитетних волхова, жречева или делатника /у случају одсуства посвећених волхова/ одређене словенске државе, уз рок од једне године.

4.2. Координатор Већа – то није духовна дужност /као ''римски папа'' или ''патријарх све Русије''/, већ организациона и извршна.

4.3. Координатор се у својој делатности руководи решењима Већа и његовог Оргкомитета.

4.4. У дужности Координатора спадају координисање рада током текуће године, организовање и спровођење Већа у својој земљи, проширење круга учесника, ширење инфомација и организације, као и делатности проистеклих из садејства са другим члановима Оргкомитета.

4.5. Координатор руководи Већем /његовим саветима, конференцијама и другим активностима у оквирима редовног сазива Већа/ од момента опуномоћења до избора следећег координатора.

4.6. Координатор је лично одговоран за очување изворних принципа Родноверног словенског Већа, испуњавање његових циљева и задатака, придржавање хијерархије, поретка и дисциплине саборовања, као и за истинитост информација о делатности Већа.

 

 

5. Учесници Родноверног словенског Већа

 

5.2. У Већу право учествовања имају волхови, жреци, мислиоци и делатници Родне вере, делегирани, као и представници дејствујућих општина, религиозних удружења и духовних центара традиционалне староставне конфесије словенских држава.

5.3. Учесници Већа не чине међународну религиозну структуру униформног типа; у својим државама они се развијају самостално на основу сопствене етничке традиције.

5.4. Учесници Већа не могу бити представници општина које нису принадлежне Родној словенској Вери /њихове карактеристике су описане у Закључном документу Другог Већа одржаног 2004. године/, а такође ни приватна лица која нису представници родноверне општине или савеза /уније/ родноверског опредељења /научних, наставних центара и издавачких кућа/.

 

 

6. Глава делегације земље-учеснице

 

6.1. Глави делегације државе се чином именовања указује признање како у матичној држави, тако и од стране Оргкомитета Већа руководилаца Родне вере: глава конфесије, волхова, жречева, руководилаца духовних центара родноверског покрета.

6.2. Главе делегација прилажу решење о свом делегирању од стране горе поменутих или других опуномоћених лица у матичним земљама, од представника дејствујуће општине или духовног центра Родне вере /сагласно опредељењу Другог Већа/.

6.3. Главе делегација сносе одговорност како за идејно деловање и усмерење, тако и за дисциплину својих делегација.

 

 

7. Решења и други документи Већа

 

7.1. Своја решења, обраћања, закључке и друга документа Родноверно словенско Веће изгласава путем консензуса /општег одобравања/, након отвореног претреса од стране опуномоћених представника словенских држава који су именовани у статус делегата.

7.2. Решења, уредбе, устав, саопштења и друга документа, усвојена од стране Већа, треба да очувају и органски развијају, односно буду у сагласности са древним основама словенске Родне вере и да буду обавезно евидентирана у општинама Родне вере.

7.3. Документа, усвојена од стране Већа, обавезно је презентовати широком кругу родноверних, јавним установама и организацијама преко средстава јавног информисања.

7.4. Услед неопходности Устав Родноверног словенског Већа може бити прецизиран, допуњен или измењен после претреса и одобрења на легитимном /актуалном/ редовном Већу.

7.5. Донети Устав усвојен је на Четвртом Родноверном словенском Већу у граду Шћећину /Пољска/ после отворене расправе и постизања сагласности /консензуса/ по свим тачкама, 26. изока /јуна/ 2006. године.