| За Словенско Родноверно Веће - Русе,
Бугарска
|
ПОЗИВ НА БРАТСКУ
СОЛИДАРНОСТ |
(Писмено обраћање Александре
Маринковић Обровски Родноверном словенском Већу) |
''Над нама надлеће Матер Сва,
јер недаће нове нам притичу. Границе наше беху слабе те непријатељи многи нам домове и огњишта палише. Туга надви наш крај. Дим спаљених степа изви се до Сварге. И Жал нас оплакује.'' (Из Велесове књиге, Д-3А)
Претпостављам да вам је свима из средстава јавног информисања макар делимично познато у каквој се ситуацији налази Србија. И ова, 7516. година за Србе је више него тешка. Уз сво пропадање које је због прихватања про-америчких и глобалистичких (читај: туђинских) вредности захватило како остале словенске, тако и српски народ и притисак који се са Запада врши на нас, односно на нашу аутентичну историју, културу и наслеђе, догодиле су се и две велике трагедије. До вас су сигурно последњих дана стигле вести о хапшењу и изручењу у Хаг првог председника Републике Српске – др Радована Караџића. Не желећи овом приликом да разматрам политичке околности овог чина, јер Родноверно Веће није скуп за то, хтела бих ипак да објасним како ван тога ко је конкретно Радован Караџић и какви су све његови доприноси за очување српског народа у некада древној српској држави Босни, без кога би већина Срба завршила заклана и бачена у јаме како се не једном догодило у прошлом веку; чињеница је да за огроман део преосталог српског народа овај човек јесте симбол нашег непристајања да се покоримо тиранији и окупаторском лажном моралу. Тај лажни морал нам се смеје у лику Међународне заједнице која заводи причајући о европским лагодностима и конфору, а заправо на сваком кораку (уз домаће помагаче) лови Србе као дивљач и са највећим цинизмом обрачунава се преко њих са читавим народом који има само једну жељу – да опстане, да остане жив. Наиме, годинама већ важи међународна потерница издата за вођама босанских Срба, Радованом Караџићем и Ратком Младићем. У њој се ''ловцима на главе'' за сваког као награда нуди 5 милиона долара. Знамо ми одлично и сами да је свака српска глава скупа, али то не значи да се на пијаци продаје. Још значајније од овога је питање српског Косова и Метохије. Ако је Радован Караџић данас симбол, Косово је одвајкада наша суштина. Иако није популарно, да бих илустровала, цитираћу овде део из говора једног нашег актуелног политичара (који је на жалост изгубио на последњим изборима, чиме су нам додатно умањене шансе за достојанствено постојање) поводом отимања српске свете земље: ''Шта је Косово? Описаћу вам нешто из своје преписке о Косову и Метохији, што ме је веома зачудило и не мало разочарало. Наиме, уз бројне поруке подршке које су долазиле из словенског света, стигла је и једна другачија и то од веома образованог човека, са званичним научним звањем, кога би према свим мерилима требало да сматрамо родноверним. Састојала се у питању: како то да ви Срби тврдите да је Косово српско кад су ту прво били Албанци, Шиптари, а ви сте дошли тек у 7. веку? Најпре сам мислила да вам напишем како немам ништа против да свако каже своје мишљење, али, исправљам се: да, свакако имам против тога да неко ко себе жели да сматра делом интелектуалне елите словенског рода прихвата германске теорије и америчку стратегију. Томови студија поткрепљених најбољим аргументима се могу написати на тему зашто је Косово српско, а не шиптарско. Сви ви знате за винчанску културу од 5000 год. ст. ере где је пронађено прво писмо на тлу Европе, чији је центар Винча насеље код Београда, али треба да знате да се нека од најзначајнијих налазишта винчанске културе налазе управо на Косову и Метохији, као и да су винчаница, етрурско писко и велесовица међусобно повезане. Са трипољском културом сличне старости, све то чини доказ наше јединствености на широком ареалу који и данас као Словени насељавамо. Од образованог родноверног Словена сам очекивала и очекујем да елементарно познаје дела Шафарика који на Балкану налази српске топониме пре тзв. доласка Келта, а као универзитетски наставник пре него што изнесе овакву тврдњу и да се упозна са делима Плинија Старијег, Птоломеја и Појтингеровом мапом из 3. века на којој су баш индикативни топоними који на територији Косова и Метохије упућују на Србе – Венде итд. Ипак, посебно сматрам и очекујем, а заправо и јесте најважније, да би међу родновернима морао да на највишем месту стоји принцип – солидарности са браћом. Забележена је код Срба изрека: Не зна дан шта ноћ носи, нити ноћ шта зора рађа. У нади да ће зора слободе зарудети и Србима и свим Словенима, подсетила бих вас и на још један цитат из Велесове књиге (Д-10): ''Сада су дошла друга времена, Дакле, докле год не буде било праве, искрене и истините солидарности једног словенског народа са другим – никаквом бољитку се не можемо надати, већ само и даље послушничкој позицији и то, каквог парадокса, етноса који би према свим мерилима, у својој целини, морао да буде царствујући у свету. Зато вас све заједно позивам на братску солидарност и предлажем да се у Закључке (Итоги) које ове године доноси Словенско родноверно Веће унесе како Веће сматра Косово и Метохију нераздељивим делом територије Србије, земљом која припада српском народу, а преко њега сматра се добром и свих осталих Словена. Слава! Александра Маринковић Обровски (Житомисла), Србија |
