СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs

6. СЛОВЕНСКО РОДНОВЕРНО ВЕЋЕ
И
ОБРЕД НА ВИШЊОЈ ГОРИ

 

Прошле, 2008. године у граду Русе у Бугарској је требало да се одржи 6. Словенско родноверно веће, али како није било кворума у погледу броја земаља-учесница, Родноверно веће је сматрало да прошлогодишњи скуп има карактер једино руско-бугарског сусрета, па је према томе ове године у Словенији званично одржано 6. Веће.
У раду Већа су учествовали представници из Русије (Виктор Федосов, Павел Тулајев, Владимир Москвин), Пољске (Сташко Потребовски и Ждислав Словински), Украјине (Галина Лозко), Бугарске (Антон Рачев), Србије (Александра Маринковић Обровски) и Словеније (Матјаж Анжур). Свако од учесника поднео је усмени извештај о ситуацији у земљи и активностима на проучавању и популаризовању древне вере Словена.

Кад је реч о Србији, А. М. Обровски је истакла да за разлику од већег броја других словенских земаља, у Србији не постоји конфликтна ситуација, као ни потреба за њом, у погледу односа према Српској православној цркви. Напротив. Као илустрацију, навела је пример да је епископ једне епархије свом искушенику из манастира благословио објављивање књиге која говори о српском аријском пореклу и претхришћанској вери; а то није усамљен случај. Уз то, иако у Србији нема организованих општина родноверних, постоји огроман број веома снажних аутора и стваралаца, изузетних личности, који раде на проучавању и популарисању старе народне вере или традиције уопште. Уосталом, о томе сведочи и шест текстова на Конференцији о Триглаву, што је битан показатељ имајући у виду укупан број становника Србије.
И поред свих мана у погледу односа државе према традицији, треба такође признати да су се однедавно у уџбеницима за основну школу појавиле и, истина сасвим кратке, али ипак појавиле - лекције о старој вери илустроване нпр. сликама збручког Световида.
У Србији, осим 'Свевлада', функционише више интернет презентација које популаришу претхришћанску културу, али је пре неколико месеци почео да ради и сајт 'Стари Словени' кога воде образовани млади људи, веома озбиљни по приступу и начину уређивања, као и са бројним плановима за будуће подухвате. У Зрењанину је активно неформално Удружење љубитеља словенске митологије ''Јарило'' које организује трибине и предавања, дели материјал који помаже посетиоцима да се ближе упознају са неким чињеницама везаним за словенску и српску митологију.
Издаваштво је нешто скромније него претходних година, али значајнији издавачи који су до сада штампали књиге са овом тематиком раде и даље. Тако је нпр. Весна Пешић, поред бројних књига и активности уопште, у Србију довела проф. Ива Вукчевића који је написао књигу ''Rex Germanorum, populis Sclavorum'', најпре објављену у Америци, где је он и радио као професор. Ово је, истакла је Обровски, важно да се зна јер говори о појединачним, а великим прегнућима Срба, где год да живе. Уз то и издавач Владимир Максимовић, уз непрестани рад и континуирано објављивање, спрема петотомно издање - избор текстова о српској националној идеји - које садржи све најзначајније радове и проучавања старе вере које су Срби икада написали. Има песника који пишу песме инспирисани нашом митологијом, а сликари које сте имали прилике да упознате на Конференцији о словенском наслеђу у Београду пре две године, активно раде и даље. Љубивоје Јовановић спрема књигу, док је Момир Јанковић прошле године у центру Београда имао своју изложбу.
Поред тога, како је Обровски истакла, организује се и не мали број скупова и конференција; неке од њих за тему имају митове одређених подручја (нпр. Топлице, организовао Живојин Андрејић) или очувања језика (организовао проф. Петар Милосављевић). Такође, организатор туристичко-привредне манифестације ''Словенска лепота'', планира да чим буде у могућности у оквиру овог догађаја уврсти и научну конференцију која би на светло дана износила најновије резултате истраживања културе Словена.
Извештај је, по правилу, садржавао и наводе о деловању самог члана Већа. Тако је Обровска рекла да поред сталног рада на сајту и учествовања на пар трибина и промоција, као и једног обимнијег истраживања на коме ради дуже време а које су потпомогли и неки чланови Већа из других земаља, сачинила у протеклом периоду и избор и превод словачких народних пословица, написала текстове ''Словачке народне клетве у којима се позива на Перуна'' и ''Триглав у старим српским песмама и молитвама'', а текст приређен поводом 70 година од смрти чешког сликара Алфонса Мухе постао је део званичног штампаног материјала Музеја Словенске епопеје.
Уследило је, потом, уз непрестано подсећање Већа на ситуацију на Косову, и навођење читавог низа осталих позитивних и значајних примера који сведоче о преданости Срба на проучавању своје прошлости, али на жалост помињање и (можда и инструисане) појаве појединачних испада који могу да штете овом већ добро изграђеном путу у правилном и квалитетном очувању националног идентитета.

 

 

 

Слике

Тулајев и Обровски

Иванова и Тулајев из Русије, Рачев из Бугарске и Обровска из Србије

Из Украјине

 

По завршетку рада 6. Словенског родноверног већа, одржан је обред на Вишњој гори.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Закључци 6. Словенског родноверног већа

Веће се састало у замку Струга (Словенија, Долењска) 9. августа 2009. године. Учествовало је 11 представника 6 словенских народа, односно организација као што су: верска заједница 'Родна вера', Институт Право, Издавачка кућа 'Топорел' (Пољска), Савез Венеда, Газета 'Ариј', Журнал 'Волх', Руски међународни журнал 'Атенеј' (Русија), Религијски центар Уједињених родноверних Украјине, Удружење 'Православије', Журнал 'Сварог' (Украјина), Информациони центар 'Свевлад' (Србија), Староверска жупа 'Световид' (Словенија), Друштво 'Дуло' (Бугарска). Координатор Већа био је Матјаж Анжур (Словенија).

Учесници 6. Словенског родноверног већа састали су се због следећих циљева:

- Донети закључке о делатностима током текуће године.
- Размотрити данашње стање и актуелна питања родноверског покрета у словенским земљама.
- Подробније се упознати са животом и делатностима родноверних у Словенији.
- Остварити размену сазнања и нових публикација, као и увид у достигнућа Међународне конференције 'Бог Триглав у религиозном памћењу словенских народа'' (8. август 2009. године у замку Струга), на којој је примљен 21 рад из 7 земаља.
- Побољшати сарадњу са истомишљеницима и истовернима.
- Наћи нове облике сарадње међу Словенима, планове и перспективе родноверног удруживања, размотрити стратегију развоја родне вере у словенским земљама.
- Договорити се о месту и датуму следећег Словенског родноверног већа.
- Изабрати координатора Родноверног словенског већа за наредну годину.

Учесници Већа отпочели су скуп поздравним говорима у славу родних богова на бугарском, пољском, руском, српском, словеначком и украјинском језику.
Веће у Словенији завршено је свештеним обредом на Вишњој гори (Празник рода и летине) у славу родних богова, који је водила волхвина Зореслава.

Шесто Словенско родноверно веће је закључило:

1. Словенски покрет родноверних је постао реална историјска чињеница која посведочује обнову етничке религије, добија на популарности и све већем броју присталица.
2. Словенско родноверно веће дужно је да постане духовни концептуални центар, генератор идеје обнове сопствених етнорелигијских вредности, а национална удружења родне вере која су локално организована (у својим земљама) да раде на практичном деловању, сагласно традицији својих народа.
3. Преузети личну одговорност за судбину даље обнове родне словенске вере, сачувати њене изворне принципе, правилан развој родне вере и успротивити се њеној профанизацији (упропашћавању и десакрализацији). Такође се позивају управе оних словенских држава где постоје те појаве, да се престане са прогањањем представника традиционалне културе због њихових верских убеђења. Истовремено се ограђујемо од псеудородноверних (псеудојезичничких) култова.
4. Веће је констатовало неопходност да се обрати пажња на правилно називање родноверског покрета – 'језичество', 'родна вера', 'стара (или исконска) вера', која се базира на традицији Веда, и предлаже да се избегавају називи 'неојезичество' и 'неопаганство'.

По организационим питањима је решено следеће:

1. Обнародовати документе 6. Словенског родноверног већа преко сопствених и свих доступних средстава јавног информисања. Организовати редакцијски колегијум у саставу: Матјаж Анжур, Галина Лозко и Павел Тулајев. Објавити радове са Већа на језику учесника, макар и у невеликом тиражу.
2. Наложити члановима Организационог одбора и редакцијском колегијуму да објаве материјале Већа у наредном издању весника 'Слава!' бр. 7, на матерњим језицима.
3. У вези са реконструкцијом портала 'Родовед', према решењу 5. Већа одржаног у Београду, предложено је било да свака национална страница родноверних на сопственом електронском ресурсу има део са активним линковима који воде ка презентацијама других учесника Већа.
4. Остварити конструктивне везе с родновернима других словенских држава, позвати их да учествују у раду Већа, као и нове представнике, нарочито из Чешке, Словачке, Хрватске, Македоније, Црне Горе и др.
5. За следеће Веће је пожељно да сваки учесник разради, у писаној форми, сопствене предлоге стратешког програма развоја духовне културе словенске родне вере у савременим условима, пошаље текст или тезе члановима Редакцијског колегијума за припрему закључног пројекта Стратешког програма.
6. Разрадити план обраћања управама словенских земаља од стране учесника Већа са општим позивом да се прекине прогањање родноверних због њиховог верског опредељења, тамо где је то случај.
7. Испланирати следеће 7. Словенско родноверно веће и научну конференцију у 2010. години у Украјини (у Кијеву). Обележити 600 година од битке на Грунвалду и славну победу Словена над онима који су их напали са циљем насилног покрштавања.
8. Галина Лозко (волхвина Зореслава, Украјина) проглашена је за координатора Словенског родноверног већа за следећу 2010. годину, са задатком да припреми одржавање следећег Већа, а такође и међународну научну конференцију на тему 'Словенски поглед на свет и будућност родне вере'.

Организациони одбор Словенског родноверног већа
09.08.2009, Замак Струга - Словенија