Живим, радим и студирам у Београду, мом родном граду. Пореклом сам из Црне Горе, која је тренутно одвојена од своје мајке, Србије. Ја сам главни уредник Српског интернет часописа „Тврђава“, који је основан у децембру 2008 године. Часопис сам основао са намером да изнесем свој став у односу на положај садашњег модерног света и истакнем шта ме забрињава у односу на његову будућност. Моје намере су прожете идеализмом, оптимизмом и љубављу према отаџбини. Часопис је антидемократски и антимодернистички усмерен, непријатељски настројен према малограђанству, такозваном прогресу, лажним атлантистичким вредностима и лажном хуманизму и толеранцији.У оснивању часописа су ми помогли пријатељи и моја супруга. Часопис је подељен у четири рублике, темељи, идентитет, врхови и осврти. Има ауторских текстова људи из наше редакције, прекуцаних из других часописа и књига који више не излазе и преведене текстове са енглеског и руског језика. Часопис садржи текстове из историје, културе, традиције, етнологије, геополитике... Први корак ми је био да око часописа окупим малу али посвећену и вредну групу људи, што ми је успело. Други корак је штампана верзија часописа „Тврђава“, који би требао да почне да излази средином 2010. године. То би за мене био велики успех. Циљна група нам је пре свега српска омладина, мада су нам се јављали традиционалисти из других земаља, који би желели да сличне новине оснују и у њиховим земљама, што смо ми подржали и понудили се да помогнемо. Наравно, нама су потребни старији и искуснији писци и мислиоци. За нас пише и господин Борис Над, без кога „Тврђава“ не би доживела успех. Борис Над је поштован писац у нашим круговима, прави пример идеалисте. Пре свега нам је циљ едукација, мотивисање српске омладине и позив на активизам.
Не подржавамо никакав вид непотребног насиља. У свој круг примамо само оне који су спремни да уче и раде. Српски патриотски покрети не брину о едукацији својих чланова, што ми сматрамо великом грешком. Подражавамо све патриотске покрете у Србији али ни са једним немамо сарадњу. Наш циљ је оснивања Евроазијске омладине у Србији, стварање јаког и стабилног покрета. Што ћемо, надам се, и остварити.

Са којим се проблемима суочава Србија сада?

У Србији су на власти издајници, који раде против српских интереса. Изгубили смо Црну Гору, отели су нам Косово и Метохију а сада је дошла на ред Војводина. Политичари из владајуће коалиције на челу са Демократском странком су проатлантистички и пронатовски оријентисани. Демократија и капитализам нас воде у пропаст. Економија је уништена. Фабрике су затворене, радници су остали на улици, без посла и наде у боље сутра. Број наркомана је све већи, омладина почиње да се дрогира још у основној школи. Патриотизам и љубав према отаџбини се назива болешћу, хомосексуализам се сматра нормалном појавом.. Србија је запала у социјалну, егзистенцијалну, моралну и духовну кризу. Све истините вредности су уништене. Светост породичног огњишта је угашена. Сеоска домаћинства остају празна, људи масовно долазе у градове. Српски народ тоне и полако нестаје. Достојанство српског народа је изгубљено. Наша хиљадугодишња култура се уништава тако што нам се намеће западњачки начин размишљања и њихово смеће модерне уметности. Србијом хара бела куга, деца се све мање рађају а врло мали број младих оснива породице и ступа у брак. Спроводи се дуго припреман план, распарчавање Србије са јасно препознатљивим намерама. Али народ је уплашен, уморан и успаван, нема снаге да одговори. Изгласан је Статут Аутономне Покрајине Војводине, то је борба против Устава Србије, јер је статут противуставан. Демократе тврде да ће Статут донети јачање државности Србије!? Која глупост! Све са намером да се војвођанским Србима наметне нови национални идентитет. Свим силама се треба успротивити овом плану и залагању ДС, ЛСВ, ЛДП и осталим издајницима. Промовишу се лажне вредности а то финансира ФОНД ЗА ХУМАНИТАРНО ПРАВО Џорџа Сороша. То су контраиницијацијске силе западне цивилизације, од њих прети велика опасност. Наш министар одбране је постављен од стране НАТО-а, да уништи Војску Србије што је он и успешно урадио. Поставља се питање да ли је наш министар одбране уопште и служио војни рок!? Народу се кроз телевизијске емисије врши испирање мозга, како су највећи проблем у Србији навијачи и малобројне патриотске организације. Врши се бомбардовање народа погрешним информацијама, подсвесно им мозак испирају, тако да ови полако почињу да размишљају како они желе. У Србији треба да се спроведе револуција, како национална тако и духовна, часни и искрени Срби треба да преузму судбину у своје руке.

По Вашем мишљењу, колико су патриотске идеје јаке у Србији, пошто је за председника изабран Тадић, који се држи либералних ставова?

Нажалост, патриотске снаге у Србији су слабе и немају снаге да се супроставе демократама и либералима. Патриотске снаге чине углавном покрети и организације чије чланство чини омладина, којом је лако манипулисати и позвати на непотребно насиље. Велики проблем патриотских покрета у Србији је слаба едукација њихових чланова, тако да не могу разумети значај борбе и срж проблема. Скупови патриотским организацијама су забрањени. Мало је способних људи, идеалиста, који су спремни на дугу борбу. Свима је циљ да изведу 20-30 малолетних људи на улицу, да би се њихово име појавило у новинама. То иде на руку демократама, полицији и државној безбедности. Што се тиче „патриотских“ партија, радикали, напредњаци, Коштуничини и остали су одавно показали своје право лице. Све су то послушници запада, који одлазе редовно на НАТО семинаре и у Брисел по инструкције. Патриотама у Србији предстоји тежак период. Све је у нади да ће се српска омладина у будућности скупити снаге и узвратити ударац.

Какав је данас став у Србији према Русији, посебно младих људи?

Срби осећају велику љубав и братску приврженост према руском народу. И поред тога, што наша власт потенцира да се окренемо према западу, што нам се кроз телевизију намеће западњачки начин размишљања и њихова псеудо култура, већина Срба је наклоњена Русији. Руска култура се мало промовише у Србији, за разлику од западњачке. На српским телевизијским станицама се ретко може одгледати неки руски филм или нека руска документарна емисија. Али ситуација се полако поправља, оснивају се часописи за промоцију руске културе и традиције. Млади се све више окрећу Русији. Надам се да ће атлантистички утицај у Србији ослабити, и да ће омладина скроз одбацити њихове вредности.

Какав је потенцијал односа наших држава?

Питање је времена када ће Србија постати члан војног савеза НАТО, који није био а није ни сада пријатељски настројен према Русији. Србија ће бити примљена у Европску унију само да би атлантисти учврстили свој утицај на Балкану. То није воља српског народа, већ наше власти. Русија би требала да помогне Србији свим средствима да поврати Косово и Метохију и да спречи њено даље распарчавање. Српски народ очекује подршку Русије, која не би смела да одустане од јачања свог утицаја на Балкану. Русија је поново постала сила, поготово у енергетици, што треба и искористити за повећање свог утицаја у Србији и Балкану. „Јужни ток“ је најважнији пројекат, Србија је један од кључних транзитних коридора тог гасовода. Србија мора постати земља од кључног интереса за Русију због свог геополитичког положаја на Балкану. Наше земље имају сарадњу али она није довољна да би се сузбио амерички утицај на нашим просторима.

Треба ли Србија да уђе у ЕУ и зашто?

Не, никако! Србија не сме да се придружи Европској унији. Европска унија уништава културну баштину земаља чланица. Европска унија, стоји на путу свим народима којима је стало до слободе, традиције, вере и аутохтоности. Вештачки мењају људски природу, негирајући све националне вредности. Непоштено нам већ деценијама отимају територије, отцепили су нам Косово и Метохију и Црну Гору, кренули су на Војводину, па да ли са таквима треба да уђемо у унију?! Воде психолошки рат против наше нације намећући нам труле системе вредности. Ако Србија уђе у ЕУ мораће да се прилагоди глобалном окружењу либералног типа, да заборави своју традицију и културу. Европска унија је само један облик атлантистичког тоталитаризма, који искорењује моралност, интелектуалност и естетику. Уметност ће бити земењена кичом и шундом у огромним количинама. Пуно младих људи би отишло из Србије чим би приступили Еу. Бирократе из ЕУ не постављају питања већ само издају наређења, Србија би много тога морала да се одрекне да би приступила тој срамној унији.

Какво је стање у српском друштву?

Свесни смо да је хаос одавно захватио друштво и да је завладао неред. Као што је Шпенглер запазио, да култура, као и организам пропада: она се рађа, развија и умире. Криза је глобална и она погађа друштво и човека као индивидуу. Душа Европљана постала је празна, без онога што је некада чинило нашу снагу, вредност њене културе. Европа је заборавила шта је њено истинско биће. Заправо, данас одбацујемо нашу целокупну традицију и историју стару више хиљада година, која је обликовала наше обичаје, начин живота, мишљења, правила и вредности. Желимо да повратимо оно најважније што су нам одузели, осећај за лепоту. Да разликујемо племенито и простачко, оно што је вредно и оно што је безвредно, оно што је искрено и оно што је подло, оно што је лепо и оно што је ружно. Машинерија за испирање мозга учинила је своје и изопачила памет и душу многих наших савременика. Не треба запостављати културну и духовну димензију човека. Човек није само економско и друштвено биће, он је део свог народа, има религију или филозофију, он је уметник, песник, музичар, и не желимо да се све те димензије сведу на економску. Сваке године модернизују школство, а све више деце не зна правилно да чита и пише. Отварају се домови културе, а некултура се свакодневно повећава. Љубав према отаџбини показује се још само на фудбалским стадионима. Осећамо се као странци у сопственој држави и сопственом друштву. Ово је позив свима, који верују у рад, несебичним посвећеницима, да почну са радом, јер само тако ћемо имати шта пожњети.

Како сте се упознали са идејама евроазијства Александра Дугина?

Са идејама Александра Дугина сам се први пут сусрео у књизи Драгоша Калајића, „Русија устаје“. Одмах сам се заинтересовао за Дугинов рад, он је изванрендан писац. Одушевљен сам његовим радом и енергијом, његова улога је значајна и велика. Дугинова дела су ме мотивисала да дубље проучавам геополитику и традицију и схватим срж идеје колико је важна борба протим атлантизма. Када сам у једној београдској књижара први пут наишао на Дугинове књиге, било ми је необично драго. Одушевила ме је једна његова мисао у интервју који је са њиме водио Калајић, да све велике промене у друштву и политици почињу од света идеја, од културе.

Шта је по Вашем мишљењу евроазијство у Србији? Да ли евроазијске идеје могу позитивно утицати на српско друштво?

Српски народ духовно, културолошки и територијално припада Евроазији. Ми смо на веома значајном просториу евроазијског континента, што и господин Дугин напомиње у својим текстовима. Србија има велики сакрални и метафизички значај. Ми смо храбар народ, то смо показали у свим ратовима и биткама,који су вођени искључиво за одбрану отаџбине и слободе. Српски народ има снаге да се одупре атлантизму и тиме учествује и да свој допринос у евроазијској борби. Наше друштво је тренутно деградирано, морално и духовно посрнуло, потребна нам је идеја која ће нас повратити и нашу борбу за одбрану националног бића и традиције подићи на виши ниво. Морамо обновити нашу хиљадугодишњу културу, обновити наше православне храмове на Косову и Метохији и спасити наш народ од биолошког нестанка. Србија мора постати слободна, преузети своју судбину у своје руке. Потребна нам је идеја која ће позитивно утицати на друштво и довести све на своје место. Та идеја је Евроазија, идеја конзервативне револуције, која позива на свеобухватну обнову.

Какве су могућности за развој Евроазијског покрета у Србији?

У Србији постоји могућност развијања евроазијског покрета и ширење његових идеја, поготово међу младима коју су разочарани у рад српских патриотских организација и покрета. Свако ко зна да је Косово српско и да Србија не треба да приступи НАТО пакту требало би да подржи евроазијски покрет или у још бољем случају да му се придружи. У Београду већ постоји мала група посвећеника и идеалиста окупљених око „Тврђаве“ и из чега ће највероватније изнићи Покрет евроазијске омладине. Ја одржавам контакт са још неколико људи из других градова у Србији који су такође заинтересовани да се прикључе нашој борби. Мислим да би велики успех, за почетак, био организовање евроазијске омладине, јер је патриотски покрет у Србији у стагнацији. Ако Срби, и остали народи Евроазијског континента, желе да се ишчупају из канџи Атлантиста, мораће да се се уједине и прихвате идеју Евроазијског покрета као спасоносну.