Како је већ било речи о неспоразумима у руској делегацији при Словенском
родноверном већу, у прилици смо да покажемо и сликом два различита издања
која су ове године објављена у Русији.
За оне који нису упознати, часопис "Слава" по правилу излази
у свакој земљи која има своје представнике при овом Већу. Специфични
и често ауторитарни захтеви у погледу уређивачке политике пре свега,
као и већ пословично материјално стање, разлози су његовог непојављивања
у Србији до сада. Браћа Руси нису имала ту врсту проблема, али се појавио
један други - о коме смо на "Свевладу" писали у извештају
са 8. Словенског родноверног већа. Дакле, у једној земљи су објављена
два издања весника "Слава", што представља преседан јер је
правило да овај весник излази на националном нивоу..
Петроградска "Слава!"
На први поглед се види, петроградско издање је урађено
у црно-белој техници,
а по садржају подсећа на све досадашње веснике "Слава!", без
нарочитог одступања: закључци Родноверног већа и извештај са вишедневног
скупа, стратешки програм развоја родне вере, текстови неколико представника
Већа, приказ нових издања посвећених словенским боговима, митовима и
словенској култури, као и приказ изложби.
Московска "Слава!"
Са друге стране, московско издање је у колору, на
квалитетнијем папиру, али је само одступило од уређивачке политике коју
је његово уредништво строго прокламовало годинама пре, те су се тако
уместо уобичајеног текста о закључцима Родноверног већа са претходног
заседања сада на насловној страни нашли закључци једног за родноверје
потпуно маргиналног скупа.
Наиме, у новембру 2010. године у Кијеву је организована конференција
тзв. Свесловенског савеза. Извештај са скупа би деловао неупућеном потпуно
бајковито, нарочито ако се не зна ко стоји иза те организације, те да
није реч ни о каквом 'свесловенском' скупу, већ пре о идеолошком, који
је окупио комунистичку омладину из словенских а и осталих земаља, као
и њихове учитеље.
Подразумева се да је право сваке групе да организује скуп на свесловенском
нивоу, али нешто није у реду ако се јавности прећуткује карактер скупа,
не наводи његова права природа, ни његове намере, већ се просто 'увија'
и крије иза термина 'свесловенски'.
Нама остаје да се питамо зашто је московском издању било важније да
прикаже деловање једног политичког скупа леве оријентације (па звао
се он и 'свесловенски'), него да објави закључке које је прошле године
донело Словенско родноверно веће; кршећи, притом, правила уређивања
весника "Слава!" на којима је некада раније само инсистирало.
Александра Маринковић Обровски
