Саветовање словенских родноверних у Београду

Родноверно словенско Веће као међународни Свесловенски савет волхова, жреца и мислилаца родне вере, најпре се састало у Кијеву 2003. године на иницијативу главе Обједињених родноверних Украјине Галине Лозко (волхвине Зореславе, Украјина) и главног уредника Међународног журнала ‘’Атенеј’’ Павела Тулајева (Бујана, Русија). Наредна Већа, одржавана по олимпијском принципу, састала су се тако у Белорусији, Русији, Пољској.

Са родновернима из Србије упознали смо се у Украјини у време Прве Међународне научно-практичне конференције ‘’Родна Вера – духовна суштина Словена’’. Александра Маринковић-Обровски, проучавалац националне идеје у српском народном наслеђу, испрва се доказала као активни делатник српског и међународног словенског покрета, подвижница и неопходни сарадник. На Фестивалу ‘’Ноћ Купала’’ у шћећинском замку (Пољска) који се одржавао уочи Четвртог Родноверног словенског Већа Оргкомитет се такође упознао са симпатизерима родне вере из Србије, оснивачима Атељеа и галерије ‘’Пигоза’’. Још раније је постављено питање о организовању следећег Петог Родноверног словенског Већа у Србији, јер би се на тај начин раширио круг истомишљеника.

Наредни сусрет Словена, присталица очувања свог националног идентитета, био је у Београду 8. и 9. септембра 2007. године. Почело се са Међународном научном ''Конференцијом о словенском наслеђу'', коју је организовао Еколошко-етнолошки и културни центар ''Сфера'', заједно са људима окупљених око информационог центра ''Свевлад'', а у сали Удружења књижевника Србије. Конференцији је присуствовало око 100 учесника.

Деветог септембра у просторијама књижаре ''Никола Пашић'' састало се и Пето Родноверно словенско Веће, у коме је учествовало 16 лидера родноверних из осам земаља. Већем су координисали Ждислав Словински (Пољска) и Александра Маринковић-Обровски (Србија). Према традицији, Веће је отпочело свој рад слављењем родних богова на језицима свих учесника, па су се чуле молитве на украјинском, пољском, руском, српском, словеначком и словачком језику. Погребном химном из Ригведе у преводу на пољски језик, родноверни су одали почаст недавно погинулој Магди Горевич (Пољска). Вођена је расправа и донето је неколико докумената, са којима је могуће упознати се подробније.

За координатора Родноверног словенског Већа следеће године назначен је Антон Рачев (Хорст Аријец), представник Општине ''Дуло'' (Бугарска).

Веће је завршено обредом слављена словенког Рода и Рожаница, изливањем меда и приношењем хлебних понуда на воду свештене словенске реке Дунав, који је спровела волхвина Зореслава.

Информациони центар ‘’Сварог’’, Украјина

П.П. Са текстовима ''Конференције о словенском наслеђу'' могуће је упознати се на сајту http://www.svevlad.org.yu/knjige_files/konferencija.html или наручити, у штампаном облику, Зборник радова под називом ‘’СУНЦЕ – СТАРЕШИНА СЛОВЕНСКОГ НАРОДА’’ од Александре Маринковић-Обровски, на адресу: svevlad@verat.net

Совещание Славян Родноверов в Белграде

Родовое Славянское Вече как международное Всеславянское совещание волхвов, жрецов и мыслителей Родной Веры, впервые состоялось в Киеве в 2003 году по инициативе главы Объединения Родноверов Украины Галины Лозко (Волхвини Зореславы, Украина) и главного редактора международного журнала „Атеней” Павла Тулаева (Буяна, Россия). Следующие Веча, проходившие по олимпийскому принципу, состоялись также в Беларуси, России, Польше.

С сербскими родноверами мы познакомились в Украине во время I Международной научно-практической конференции „Родная Вера – духовная сущность славян”. Александра Маринкович-Обровска, исследовательница национальной идеи в сербском народном наследии, уже с первых встреч проявила себя как активный деятель сербского и международного славянского движения, подвижница и надежный соратник. На Фестивале «Ночь Купала» в Щецинском Замке (Польша), состоявшемся в канун Четвертого Родового Славянского Веча оргкомитет познакомился также с симпатиками родной веры в Сербии – основателями Ателье-галереи «Пигоза». Был обсужден вопрос о проведении следующего Пятого Родового Славянского Веча в Сербии, чтобы таким образом расширить наш общий круг единомышленников.

Очередная встреча славян, сторонников сохранения своей национальной идентичности, состоялась в Белграде 8 – 9 сентября 2007 г. Она началась международной научной „Конференцией о славянском наследии”, организованной экологически-этнологическим культурным центром „Сфера”, вместе с представителями информационного центра «Свевлад» в помещении Союза писателей Сербии. В конференции приняли участие около 100 участников.

9 сентября в помещении книжного издательства Николы Пашича состоялось Пятое Родовое Славянское Вече, в котором приняли участие 16 лидеров-родноверов из восьми стран. Вече координировали Ждислав Словинский (Польша) и Александра Маринкович-Обровски (Сербия). Уже стало традицией открывать Вече славлением Родных Богов на языках всех участников, и в этот раз звучали молитвы на украинском, польском, русском, сербском, словенском, словацком языках. Погребальным гимном из Ригведы в переводе на польский язык родноверы почтили память недавно погибшей Магды Горевичевой (Польша). Обсуждено и принято несколько документов, с которыми можно познакомиться подробнее.

Координатором Родового Славянского Веча на следующий год назначен Антон Рачев (Хорст Ариец), представитель „Общества Дуло” (Болгария).

Вече было завершено обрядом славления Славянского Рода и Рожаниц, возлиянием меда и принесением хлебных треб на воды Священной славянской реки Дунай, который провела Волхвиня Зореслава.

Информационный центр „Сварог”, Украина

P.S. С докладами „Конференции о славянском наследии” можно познакомиться на сайте http://www.svevlad.org.yu/knjige_files/konferencija.html или заказать печатный сборник “СУНЦЕ - СТАРЕШИНА СЛОВЕНСКОГ НАРОДА” у Александры Маринкович-Обровской по адресу: svevlad@verat.net

Веће се састало у Београду (Србија) 9. септембра 2007. године у просторијама књижнице Никола Пашић. На њему су узели учешће представници словенских народа, родноверни Бугарске, Пољске, Русије, Словачке, Словеније, Србије, Украјине и САД. Они су се састали да одрже Пето Родноверно словенско Веће са циљем:

• Размена знања и нових публикација, са увидом у достигнућа Међународне конференције о словенском наслеђу (Београд, 2007).
• Разматрања савременог стања и особености родноверског покрена у словенским земљама, али и у свету у целости.
• Организовања сарадње са досадашњим и новим истомишљеницима.
• Подробнијег упознавања са животом и делатностима родноверних у Србији.
• Установљења нових форми сарадње Словена, планирања и организовања развоја родноверског покрета у будућности.
• Договора о месту и датуму наредног Родноверног Словенског Већа.
• Избора координатора Родноверног словенског Већа за следећу годину.

Већем су координисали Ждислав Словински (Пољска) и Александра Маринковић – Обровски (Србија). На Петом Родноверном словенском Већу учествовало је 16 вођа родноверних из 8 земаља, који су представљали следеће организације:

• Општина ''Родна вера'', Институт Права, Издаваштво ''Топорел'' (Пољска);
• Савез Венеда, Руски међународни журнал ''Атенеј'' (Русија);
• Религиозни центар Обједињених родноверних Украјине, Општина ''Православље'' (Кијев), журнал ''Сварог'' (Украјина);
• Информациони центар ''Свевлад'' (Србија);
• Општина ''Световид'' (Словенија);
• Општина ''Круг Перуна'' (Словачка);
• Општина ''Дуло'' (Бугарска);
• Општина ''Словенство'' (САД).

Учесници Већа започели су сусрет молитвама у славу родних богова на српском, пољском, руском, украјинском, словачком и словеначком језику.
Београдско Веће завршено је обредом на Дунаву у славу Рода и Рожаница.

Пето Родноверно словенско Веће констатовало је:

1. Словенски покрет родноверних постао је реална историјска чињеница, њему прилази све више присталица и заинтересованих, што сведочи о распрострањености наше информационе свере и популарисању етнорелигијског удруживања међу национално свесним грађанством. У исто време на нама је да одолимо притисцима и инерцији официјелних државних средстава јавног информисања.

2. Веће ће се у свом будућем деловању руководити Уставом Родноверног словенског Већа који је донет на IV Већу у Шћећину (Пољска) и допуњен на V Већу у Београду (Србија). Устав је заснован на традиционалној структурно-организационој концепцији начина живота, те на принципима аријске хијерархије и сталешког схватања живота.

3. Родноверно словенско Веће је дужно је да буде духовни концептуални центар, генератор идеја препорода сопствене словенске етнорелигије и културног јединства, а националне општине родне вере у местима (у својим државама) да буду места остваривања практичог деловања, сагласно са традицијом народа из кога су проистекле.

4. Преузети своју личну одговорност за судбину препорода родне словенске вере и очување њених изворних принципа, а такође са циљем спречавања профанизациеј препорода (њеног упрошћавања и десакрализације), као и због правилног развића родне вере, ми се свесно ограђујемо од неопаганских покрета типа Њу-ејџ. То су организације као: ''Родна црква'' (РКП, Пољска), РУНВира и РВ РПВ (Украјина), ''Староверци-Инглинги'' (Русија), теозофска секта Петра Денова ''Бело братство'' (Бугарска), ''Словенски круг'' Маје Мандић (Србија) и друге. Они свој рад заснивају на савременим митовима који су далеко од настојања етничке словенске традиције, а поред тога, настали су и користе глобалним центрима.

По организационим питањима решено је:

1. Обнародовати документе Петог Родноверног словенског Већа на својим личним и осталим доступним средствима информисања.

2. Поручити члановима Оргкомитета да по материјалима Већа објаве 5. број весника ''Слава!'' на родним словенским језицима.

3. Урадити реконструкцију интернет-портала ''Родовед'', према којој ће сваки учесник-представник државе, постављати вести на страну на сопственом електронском ресурсу. Ради обезбеђивања заједничког повезивања учесника Већа неопходно је да буду постављени одговарајући активни линкови у виду банера.

4. Поткрепити и раширити конструктивно повезивање са родновернима осталих словенских држава, привући их за учешће у раду Већа представнике нових држава, центре, организације и родноверске општине блиске по духу.

5. Препоручити публиковање писменог обраћања Правитељству Украјине о догађајима 19. августа 2007. године у Кијеву код Музеја историје Украјине (капиште Сварога), када је дошло до напада хришћана на језичнике, а такође и до устрела родноверног из ОРУ.

6. Донети исправку Устава Родноверног словенског Већа о поретку представљених глава делегација родноверних, коју је предложио Ждислав Словински (Пољска).

7. Приступити изучавању Пројекта ''Стратешки програми развоја духовне културе словенске родне вере у савременим условима'', који је предложила глава Обједињених родноверних Украјине Г.С. Лозко (волхвина Зореслава), уз даље допуне осталих учесника на квалитетним основама, који ће бити обнародован и поднет на усвајање на следећем Већу.

8. Планирано је да се следеће VІ Родноверно словенско Веће одржи 2008. године у Бугарској (град Русе).

9. Координатор Родноверног словенског Већа следеће године биће Антон Рачев (Бугарска). Њему се поверавају задаци припреме и спровођења наредног Већа, а такође и конференција на тему ''Словенство и Европа'', почетком августа 2008. године, уз учешће осталих чланова Оргкомитета.

Оргкомитет Родноверног словенског Већа
Београд, 09.09.2007. г.

Итоги Пятого Родового Славянского Веча

Вече состоялось в Белграде (Сербия) 9 сентября 2007 года в помещении книжного издательства Николы Пашича. В нем приняли участие представители славянских народов: родноверы Болгарии, Польши, России, Сербии, Словакии, Словении, Украины и США. Они собрались на Пятое Родовое Славянское Вече с целью:

• Обменяться знаниями и новыми публикациями, с учетом достижений Международной конференции о славянском наследии (Белград, 2007).
• Обсудить современное состояние и особенности родноверческого движения в славянских странах, а также в мире в целом.
• Наладить сотрудничество с уже известными и новыми единомышленниками.
• Ознакомиться подробнее с жизнью и деятельностью родноверов Сербии.
• Наметить новые формы сотрудничества славян, планы и направления развития родноверческого движения на будущее.
• Договориться о месте и дате следующего Родового Славянского Веча.
• Избрать координатора Родового Славянского Веча на следующий годовой круг.

Вече координировали Ждислав Словиньский (Польша) и Александра Маринкович-Обровски (Сербия). В V Родовом Славянском Вече приняли участие 16 лидеров-родноверов из 8 стран, которые представляли следующие организации:

• Община «Родзима Вяра», Институт Прави, Издательство «Топорел» (Польша);
• Союз Венедов, Русский международный журнал «Атеней» (Россия);
• Религиозный центр Объединение Родноверов Украины, Община „Православие” (Киев), журнал «Сварог» (Украина);
• Информационный центр «Свевлад» (Сербия);
• Община «Световид» (Словения);
• Община «Круг Перуна» (Словакия);
• «Общество Дуло» (Болгария);
• Община «Словенство» (США).

Участники Веча открыли встречу торжественными молитвами во славу Родных Богов на сербском, польском, русском, украинском, словацком и словенском языках.
Белградское Вече было завершено священным обрядом на Дунае во славу Рода и Рожаниц.

Пятое Родовое Славянское Вече констатирует:

1. Славянское движение родноверов стало уже реальным историческим фактом, к нему ежегодно приобщается все большее количество сторонников и наблюдателей, что свидетельствует о расширении нашей информационной сферы и популярности этнорелигиозного возрождения среди национально сознательных граждан. Однако нам еще приходиться преодолевать сопротивление и инерцию на официальных государственных уровнях, а также в СМИ /средствах массовой информации/.

2. Вече в дальнейшей своей деятельности будет руководствоваться Уставом Родового Славянского Веча, принятым на IV Вече в Щецине (Польша) и дополненным на V Вече в Белграде (Сербия). Он основан на традиционной структурно-организационной концепции форм жизнедеятельности, на принципах арийской иерархии и сословного (варнового) уклада жизни.

3. Родовое Славянское Вече должно стать духовным концептуальным центром, генератором идей Возрождения собственных славянских этнорелигиозных и культурных ценностей, а национальные общины Родной Веры на местах (в своих странах) будут осуществлять практическую деятельность в обществе, согласно с традициями своих народов.

4. Осознавая свою личную ответственность за судьбу Возрождения Родной Славянской Веры и сохранения ее изначальных основ, а также с целью предотвращения профанации возрождения и правильного развития Родной Веры (её упрощения и десакрализации), мы сознательно отмежевываемся от неоязыческих движений типа «Нью-Эйдж». Это такие организации как: „Родзимей Костел” (РКП, Польша), РУНВира и РВ РПВ (Украина), „Староверы-Инглинги” (Россия), теософская секта Петра Дънова „Белое Братство” (Болгария), ''Славянский круг'' Майе Мандич (Сербия) и другие. Они основаны на современных мифах, далеких от настоящей этнической традиции славян, а кроме того, создаются и используются глобальными центрами.

По организационным вопросам решено:

1. Обнародовать документы Пятого Родового Славянского Веча в своих собственных и доступных нам средствах информации.

2. Поручить членам Оргкомитета по материалам Веча издать 5-й выпуск вестника «Слава!» на родных славянских языках.

3. Сделать реконструкцию интернет-портала «Родовед», где каждой стране предложено вести страницу на собственном электронном ресурсе. Для обеспечения общей связи участников Веча необходимо будет сделать соответствующие интерактивные ссылки в виде баннеров.

4. Укреплять и расширять конструктивные связи с родноверами других славянских государств, вовлекая в участие в работе Веча представителей новых стран, близких по духу центров, организаций и родноверческих общин.

5. Рекомендовать к публикации письмо-обращение к Правительству Украины о событиях 19 августа 2007 г., в Киеве возле Музея истории Украины (Капище Сварога), где произошло нападение христиан на язычников, дошедшее до обстрела родноверов ОРУ.

6. Принять поправку к Уставу Родового Славянского Веча о порядке делегирования глав делегаций родноверов, предложенную Ждиславом Словинским (Польша).

7. Принять для изучения Проект «Стратегической программы развития духовной культуры Славянской Родной Веры в современных условиях», предложенный главой ОРУ Г.С.Лозко (Волхвиней Зореславой) в качестве основы для дальнейшего дополнения другими участниками, обсуждения и принятия на следующем Вече.

8. Запланировать проведение следующего VІ Родового Славянского Веча в 2008 году в Болгарии (город Русе).

9. Координатором Родового Славянского Веча на следующий годовой круг назначить Антона Рачева (Болгария). Доверить ему подготовку и проведение очередного Веча, а также конференции по теме «Славянство и Европа» в начале августа 2008 г. при участии других членов оргкомитета.

Оргкомитет Родового Славянского Веча
Белград, 9.09.2007 г.