| |
Из књиге Милоша С. Милојевића:
Песме и обичаји укупног народа српског
Песме посвећене варици
1. |
|
Варице
Савице, |
Две миле
сестрице! |
Варица
вари |
Савица
лади |
Николица
куса |
Братац
јим куса |
|
2. |
|
Варица
вари |
Савица
лади |
Николица
куса |
|
3. |
|
Варице
савице, |
Миле ми
сестрице! |
Варите
ладите |
Браћа
нам кусајте. |
Варице
савице, |
Миле нам
сестрице! |
Варите
ладите |
Браћу
нам раните. |
Браћу
нам раните |
Отци нас
учите. |
Отци нас
учите |
Нане нас
гледајте. |
Нане нас
гледајте |
Бабе нас
њежите. |
Бабе нас
њежите |
Стрине
нас пазите. |
Стрине
нас позите |
Братићи
милујте. |
Братићи
милујте |
Драги
нас љубите. |
Из старе Србије |
|
4. |
|
Варице
савице, |
Недиљине
систрице! |
Недиљине
систрице |
Ниткине
ћерчице! |
Варице
варите |
Савице
ладите |
Браћунам
товите |
Систрице
негујте. |
Бабе нам
храните |
И нане
раните. |
Из
Својдруга окр. ужич. ср. рач. или некад сокољ. нах. |
|
5. |
|
Добро
Јутро ладна водице! |
Дошла
сам да ми дадеш твоје капљице! |
Да кувам
варим Вару, Варицу. |
Вару Варицу
ладну Савицу, |
Ладну
Савицу Николину кусицу. |
Тада узме
воде и рекне: |
Збогом
ладне водице! |
Хвала
ти на твоме дару, |
Твоме
дару чистим капљицам! |
|
6. |
|
Боже мили
чуда големога! |
Пију вино
до три побратима |
Св. Петар
и св. Никола |
И са њима
св. Пантелија. |
На Пржилу
више Дукљанина |
Виш Прехвале
старог Цариграда |
Цариграда
од те србске земље |
Србске
земље старе царославне, |
Св. Нико
мало задремао, |
Колико
је јунак задремао |
Из руке
му кондир изпаднуо, |
А тај
кондир од драгог камена |
И у њему
руменика вино. |
Колико
је пехар одлетио |
Чак до
Шаре високе планине, |
А са Шаре
на Качаник љути, |
Те се
просу вино из кондира |
По ономе
црном Качанику |
Поскапаше
љуте качаније, |
Поскапаше
а и погореше. |
Тако вино
светителии пију. |
Кад видоше
до два побратима |
Шта се
деси од тога кондира |
Све гледају
Николу не буде |
Док се
свети Нико непробуди. |
Кад с'
пробуди и очи протрља |
Он говори
до два побратима: |
"Опростите
двије миле побре, |
Што задрема
и пехар изпусти |
Те се
просу вине на Качаник. |
Велике
ми молбе додијаше; |
Навезло
се три ђемије робља |
Три ђемије
старијех хаџија. |
Дуну ветар
дунула кошава |
Све ђемије
шћаше утопити. |
Жао беше
да пропадну људи |
Људи праве
и изкрене побре |
Покрај
грешних великих хаџија. |
Ја од
леће ђемије избави. |
Зато сам
вам побре задремао. |
Што изпусти
пехар од драгога |
Од драгога
алема камена |
И зато
ми опростите побре: |
На Качаник
велика невоља, |
Окупиле
змије качаније |
Тридесет
и три чобанина млада |
Вера божа
све ујести ћаху, |
Да непросу
вино на Качаник |
Да запали
дрвље и камење |
Те згореше
змије качаније, |
Ето побре
што се просу вино. |
Путнике
сам очо избављати''. |
Обе побре
Ники зафалише |
Што се
стара за сваке путнике |
Што избавља
од гада големих. |
Милош
С. Милојевић: После св. Николе, а нарочито кад већ нестане варице, држе,
да се могу певати песме божићње или коледске. С тога почињу већ деца где
где да певају. |
|
7. |
|
Поручује
Варица Савица |
Поручују
сеја Николице, |
Том Божићу
младом Сварожићу: |
"Ој
Божићу млади Сварожићу, |
Ој Божићу
млади Коледићу! |
Пошљи
нама ногу печенице, |
Да зачиним
те наше варице, |
Да ћеме
ти дара великога, |
Од све
наше велике варице, |
На Коледа
твога вечерњега, |
Свакојака
зрна и сјемена. |
Милош
С. Милојевић: После овога иду детинци, материце и оци. Оци су у недељу
пред Божић, материце пред овом, Младенци /детинци/ падају четврти дан
по Божићу. На оце и материце везују деца и једне и друге и од ових добијау
одкуп сува воћа, колача, а по варошима и коју парицу. На младенце родитељи
бију гранчицама своју децу, да оставе зло, а да приме добро. Тај се дан
вас дан деца сама међу се бију да оставе зло, а да приме добро. Тада и
гатају нешто да буду деца добра и ваљана. |
