СЛОВАЧКЕ |
НАРОДНЕ
ПОСЛОВИЦЕ, |
ИЗРЕКЕ
И УЗРЕЧИЦЕ |
Превод и избор:
|
Извор: "SLOVENSKÉ PRÍSLOVIA, POREKADLÁ A ÚSLOVIA" - Adolf Peter Záturecký, Zlatý fond slovenskej literatúry, Tatran 1975. |
Младост - старост |
|
| 1. | Кад имаш зубе - немаш хлеба; а кад добијеш хлеба - нема зуба! |
| 2. | Чему се у младости привикнеш, тога се у старости не одвикнеш. |
| 3. | И младом штенцу зуби ничу. |
| 4. | Младост - радост, старост - жалост. |
| 5. | И у младој глави стари се разум нађе. |
| 6. | Разум долази с годинама. |
| 7. | Узалуд старог пса на зеца гониш. |
| 8. | Боље млади пас, него стари вук. |
| 9. | Из дубца нарасте дуб. |
| 10. | Још му је мајчино млеко на бради. |
| 11. | Мати плаче сузама, а девојка слинама. |
| 12. | Добром товару купац се нађе. |
| 13. | И стара коза радо со лиже. |
| Породични живот | |
| 14. | Бирај себи равног! |
| 15. | Врбо, врбо, дај ми мужа, црвеног к'о ружа, белог као цвет, а доброг к'о мед. |
| 16. | Не узимај жену из далека. |
| 17. | Гњида гњиду бира! |
| 18. | Два ока у глави - муж и жена у кући. |
| 19. | Муж је глава, а жена круна. |
| 20. | Сто момака, а један муж. |
| 21. | Добра жена нема цену. |
| 22. | Од оца имање, а од бога - жена. |
| 23. | Бедан је дом где муж носи преслицу а жена палицу. |
| 24. | Жена мужа бије језиком, а он њу песницом. |
| 25. | Подај другом жену, а сам љуби стену. |
| 26. | Какав отац - такав син, какво дрво - такав клин. |
| 27. | Какво семе - такво племе! |
| 28. | И млад врабац да цвркуће учи од старијег. |
| 29. | Богати људи се теше парама, а сиромашни децом. |
| 30. | Деца расту брзо к'о конопље. |
| 31. | Боље је кад плачу деца него родитељи. |
| 32. | Дете иде за мајком к'о теле за кравом. |
| 33. | Ако не слуша родитеље, послушаће мотку. |
| 34. | Крв није вода. |
| 35. | Крв није вода, а ни млеко. |
| 36. | Мимо очи, мимо мисли. |
| 37. | Свекрва на невесту, а невеста на свекрву се жали; какав враг - такав и ђаво. |
| 38. | И сова је свога гнезда господарица. |
| 39. | Где сам се родио, ту ћу и умрети. |
| Здравље - болест, физичке особине, животни век | |
| 40. | Шта ће нам богатство, ако здравља нема. |
| 41. | Пријатеља и здравља никад доста. |
| 42. | Радије крчмару него ли доктору. |
| 43. | Хитар као ветар. |
| 44. | Јак као бик. |
| 45. | Јак као храст. |
| 46. | Здрав као хрен. |
| 47. | Здрав као липа. |
| 48. | Руке као лопате. |
| 49. | Лако као перо. |
| 50. | Црвена јабука је црвљива, а зелена здрава. |
| 51. | (Он је) Црног рода, не помаже ни сапун ни вода. |
| 52. | Како си ми црвена, као цвекла печена. |
| 53. | Црвен као шустер под коленом. |
| 54. | Црн као Циганин. |
| 55. | Црн као враг. |
| 56. | Црн као гар. |
| 57. | (Има) Очи бистре као јазавац. |
| 58. | Очи јасне као зора. |
| 59. | (Има) Очи велике к'о јабуке. |
| 60. | (Има) Очи жуте к'о мачка. |
| 61. | Мала, али срдита. |
| 62. | Родио се са зубима, биће вештац. |
| 63. | Глув као мотика. |
| 64. | На једно око не чује и на једно уво не види. |
| 65. | На једно око слеп, а на друго не види. |
| 66. | Чује траву како расте. |
| 67. | Глад је најбољи кувар. |
| 68. | Стојећи пиј, а седећи једи. |
| 69. | Пост никога није убио. |
| 70. | Ако ћеш да спаваш слатко, вечерај кратко. |
| 71. | Гладан, да би и врага појео. |
| 72. | Што мање спиш, тим дуже живиш. |
| 73. | Спава као дрво. |
| 74. | Спава к'о у паперју. |
| 75. | Ко спава, тај и сања. |
| 76. | Чиста вода - први лек на свету. |
| 77. | Боље помоћ него немоћ. |
| 78. | Ишли по доктора, кад му је већ била душа на језику. |
| 79. | Сунчаница га опалила. |
| 80. | Смрт га прескочила. |
| 81. | Жути као стара сланина. |
| 82. | Жут као восак. |
| 83. | Људи на свету, к'о пене на води (много). |
| 84. | Против века нема лека. |
| 85. | Сваким даном све ближи смрти. |
| 86. | Боље кратак живот него дуга смрт. |
| 87. | Плач код смрти не помаже. |
| 88. | Против смрти нема лека. |
| 89. | Смрт ником не прашта. |
| 90. | Смрт ће са сваким заиграти. |
| 91. | Млад може умрети, а стари мора. |
| 92. | Неће дуго у кашу дувати. |
| 93. | Неће дуго по свету ходити. |
| 94. | О мртвима или добро, или ништа. |
| Међуљудски односи: пријатељство, суседи, гости, господар - слуга, правда... | |
| 95. | Сваки Циганин свога коња хвали. |
| 96. | Свак је себи најближи. |
| 97. | Сваки воденичар на своје коло воду тера. |
| 98. | Сваки своје гледа. |
| 99. | Свака рука је к себи савијена. |
| 100. | Какво питање, такав одговор. |
| 101. | Зато дају крави сена - да би дала млека. |
| 102. | Добар извор и у суши воду даје, добар пријатељ у нужди се познаје. |
| 103. | Где могнем - помогнем. |
| 104. | Ко хоће са сваким добар бити, не буде ни са ким. |
| 105. | Далеко од гнева, далеко од грома. |
| 106. | Гнев пријатељство руши. |
| 107. | Није тешко међу добрима добар бити. |
| 108. | Не враћај зло злим, већ добрим. |
| 109. | Бесна пса вуци поједу. |
| 110. | Човек глупи не одступи. |
| 111. | Најмудрије је кад је човек с богом добар, а ни с врагом није лош. |
| 112. | Добро је и у паклу имат пријатеља. |
| 113. | Гнев прође, али завист у срцу остане. |
| 114. | Не играј се с огњем, длаку ћеш опрљити. |
| 115. | Боље добар пас, него лош пријатељ. |
| 116. | Веруј, ал' коме? |
| 117. | Лоше је и свакоме веровати, и никоме. |
| 118. | Ако имаш суседа злога и притом богатога, продај све и бежи. |
| 119. | Добар сусед бољи него род. |
| 120. | Боље блиски сусед, него далеки пријатељ. |
| 121. | Добар сусед - најбоља ограда. |
| 122. | Што имам, то дам. |
| 123. | Гост је као риба, трећи дан смрди. |
| 124. | Дош'о гост на голу кост. |
| 125. | Стигли гости, али гризли кости. |
| 126. | Ко хоће њему не дају, а ко неће - тога нуткају. |
| 127. | Људи с људима, а пси са псима. |
| 128. | И без једног војника буде рат. |
| 129. | И без једног ђака буде школа. |
| 130. | Без једне нити може платно бити. |
| 131. | Један колац плот не држи. |
| 132. | Једно дрво није гора. |
| 133. | Помоћ је увек добра. |
| 134. | Ковач с ковачима, грнчар с грнчарима. |
| 135. | Познаје врећа закрпу. |
| 136. | Каква врећа, таква закрпа. |
| 137. | Једнак с једнаким ходи. |
| 138. | Раван равнога (себи) гледа. |
| 139. | Тешко овци с вуком се мерити. |
| 140. | Далеко гледа, а под носом то има. |
| 141. | Дома седи, свој хлеб једи. |
| 142. | Другима помаже, а сам себи не може. |
| 143. | Мудрога не треба учити. |
| 144. | Не дувај у сваку кашу. |
| 145. | Не гурај прсте у осиње гнездо. |
| 146. | Не чеши се тамо где те не сврби. |
| 147. | Не учи орлицу летети. |
| 148. | Учи своје дете кашу јести. |
| 149. | А ни тај пас није добар што се свога двора не држи. |
| 150. | Лоша је овца што своје руно носит' неће. |
| 151. | Потурица добар к'о и Турчин. |
| 152. | Ко приђе вранама, мора гакати. |
| 153. | Добру крушку највећ'ма тресу. |
| 154. | Нећу пре тебе прсте палити. |
| 155. | Где се једе и пије, тамо пријатеља много. |
| 156. | Где си се смочио, тамо се и суши. |
| 157. | ...Другог посадиш на коња, а ти за њим пешке. |
| 158. | Пусти пса под сто, попне се на сто. |
| 159. | Покажи му палац, хоће цели длан. |
| 160. | Кога љубиш, од тога највише трпиш. |
| 161. | Циганин под црвеном доламом, црну кошуљу носи. |
| 162. | Анђеоски глас, а врагова песма. |
| 163. | Држи бога за ноге, а врага за роге. |
| 164. | Летео к'о анђео, пао као враг. |
| 165. | Кукавица и сама кука. |
| 166. | Кад не може кости гристи, пас их лиже. |
| 167. | Тајни непријатељ гори него јавни. |
| 168. | У једној руци хлеб (носи), у другој камен. |
| 169. | Суседова крава слађе млеко дава. |
| 170. | Дао би му и ту кошуљу са себе. |
| 171. | Има га радо, к'о Циганин дете. |
| 172. | Даје лешника томе који зуба нема. |
| 173. | Псу сено, а волу кости даје. |
| 174. | У један рог дувају. |
| 175. | Свој својега нашао. |
| 176. | Гују под пазухом носи. |
| 177. | Чува змију у недрима. |
| 178. | На силу му истина на уста изашла. |
| 179. | Слинама плаче. |
| 180. | Мајстор вук! (за доброг мајстора) |
| 181. | Каменога срца човек. |
| 182. | Радо га види као пас мачку. |
| 183. | Радо га види као очи рен. |
| 184. | Ударила коса на камен. |
| 185. | Један дом две газде не трпи. |
| 186. | Једног сунца на небу довољно. |
| 187. | Какав краљ, такав крај! |
| 188. | Какав газда, таква чељад. |
| 189. | Од главе риба смрди. |
| 190. | Ко није служио, не зна господарит'! |
| 191. | Кад се господар насмеје, цео дом се весели. |
| 192. | Не боји се господар слуге. |
| 193. | Један овако, други онако, све крену наопако... |
| 194. | Један шије, други пара. |
| 195. | Верни слуга, богат господар. |
| 196. | Иш'о боб по боба, па остала оба. |
| 197. | Стари слуга к'о стари пас. |
| 198. | Како ти засвирају, тако мораш играти. |
| 199. | Није добро тол'ко се гневити, кад изјутра мораш опростити. |
| 200. | Где је моћ, ту је и слава. |
| 201. | Човек без слободе, к'о риба без воде. |
| 202. | Каквом мером мериш, таквом и тебе одмеравају. |
| 203. | Узми своје, дај ми моје. |
| 204. | Што је другима право, то је и за нас здраво. |
| 205. | Правда прави, кривда криви. |
| 206. | Правда са кривдом ходи. |
| 207. | Штета ником није мила. |
| 208. | Ја окрећем ражањ, а другом печеница. |
| 209. | Грди врана врану, (што) непрестано гракће. |
| 210. | До бога високо, до мора дубоко, а на свету правде нема. |
| 211. | На ком влада, на том и правда. |
| 212. | Много закона, много и преступника. |
| 213. | Нека му бог плати, ја немам чим. |
| Сеоски живот | |
| 214. | С чим си се родио, с тим и живет' мораш. |
| 215. | Газде се међу собом бију, а сељацима кожа пуца. |
| 216. | Сељака не надмудри! |
| 217. | Сељак и врага преведе (превари)! |
| 218. | Сељак с врагом у школу ишао. |
| 219. | Што ти књаз дадне, то мораш појести. |
| 220. | Кнежевски иметак и јеврејску душу - то све један враг узима. |
| 221. | Чизмар обично подеране чизме носи. |
| 222. | Два пута мери, једном сеци. |
| 223. | Млинар, кад има воде - пије вино, кад нема воде - пије воду. |
| 224. | Поклоњеној кобили се у зубе не гледа. |
| 225. | Глупи свашта купи. |
| 226. | Ако купиш коња, узми и узду. |
| 227. | Мачку у врећи не купуј. |
| 228. | Мали клас, мало и зрна. |
| 229. | Злато је злато, сребро је сребро - још се и у њима нечистоћа нађе. |
| 230. | Дубока бразда, повелик хлеб. |
| 231. | Мраз је најбољи орач. |
| 232. | Што се на доброј земљи засеје, све добро израсте. |
| 233. | Јечам је најбоље сејат', кад је лист на липи као грош. |
| 234. | У кожуху сеј јарину, у кошуљи озиму. |
| 235. | Ко нема посла, нек' засади виноград. |
| 236. | Добра крава као мати, а отац к'о во. |
| 237. | Добро теле - пола краве. |
| 238. | Кравица - мамица. |
| 239. | Што тања вуна, то гушће млеко. (Овца) |
| 240. | Без дрва горе него без хлеба. |
| 241. | Вода једном однесе, а другом донесе; а ватра спали све. |
| Поседовање - немаштина, лењост - марљивост | |
| 242. | Богатом разума не треба. |
| 243. | Где је густо, није пусто. |
| 244. | Где има хлеба, ту се и нож нађе. |
| 245. | Лако је не красти ономе ко свачега има. |
| 246. | Ко има колач, тај и дружбу нађе. |
| 247. | Бог дели и кад нема коме. |
| 248. | Један пости, а други се гости. |
| 249. | Ни у злату, ни у блату. |
| 250. | Ко има здравља, мира, хлеба - има све што му треба. |
| 251. | Глад - врагу брат. |
| 252. | Глад - псу брат. |
| 253. | Глад нема очи. |
| 254. | Пост је последњи гост. |
| 255. | Здрав нездравом не верује. |
| 256. | У бедне главе и разум бедан. |
| 257. | За мало пара, мало и музике. |
| 258. | Најбоље је ономе ко ништа нема, од њега нико ништа и не тражи. |
| 259. | Не боји се Немац да ће му гаће узети, кад их нема. |
| 260. | Празна хвала торбу не напуни. |
| 261. | Злата к'о блата. |
| 262. | Беда с њим спава. |
| 263. | Једна рука празна, а друга гола. |
| 264. | Ко нема воље, свашта га коље. |
| 265. | Што лењи мисли, хитри уради. |
| 266. | Лењост и беда руку под руку иду. |
| 267. | И вода кад дуго стоји, усмрди се. |
| 268. | Богу краде дане. |
| 269. | Добар је и хлеб, кад нема колача. |
| 270. | Кад немаш коња, а ти иди пешке. |
| 271. | Кад немаш вина, напиј се воде. |
| 272. | Не купуј што ти треба, већ оно без чега не можеш. |
| 273. | Ко не поштује своје, неће ни твоје. |
| 274. | Лакше је створити него задржати. |
| 275. | Што можеш запушти прстом, не запушуј дланом. |
| 276. | Што враг узме, то не врати. |
| 277. | Што дошло од врага, и оде до врага. |
| 278. | Лако дошло, лако и отишло. |
| 279. | Лакомом никад доста. |
| 280. | Лакомост нема стида. |
| 281. | Што кер у'вати, нерадо врати. |
| 282. | Кад је сит, и вук се примири, а лаком никад. |
| 283. | Врећа без дна. |
| 284. | Ко пре бога да, тај код бога има. |
| 285. | Слађе је дати нег' узети. |
| 286. | Лако је пити, ал' треба и платити. |
| 287. | Дужан толико да нема власи на глави. |
| 288. | Како дошао, тако отишао (новац). |
| 289. | За новац ћеш све купити, али царство небеско не. |
| 290. | Слађе је поклоњено сирће, нег' купљено вино. |
| 291. | Што види, то узме. |
| Јело, чистоћа... | |
| 292. | Хлеба се никада не наситиш. |
| 293. | Колача се преједеш, а хлеба не. |
| 294. | У хлебу бог пребива. |
| 295. | Без зеља нема весеља. |
| 296. | Каша - мати наша. |
| 297. | Ко нема зуба, нек' једе кашу. |
| 298. | Вода главу не помути. |
| 299. | Вода младима, вино старима. |
| 300. | Што се често пере, брзо се подере. |
| 301. | Го ко млади врабац. |
| 302. | Умива се као мачка шапом. |
| 303. | Јелену рогови нису тешки. |
| 304. | Сваки ован своје руно носи. |
| 305. | Крв није вода, жиле нису конопци. |
| Људски разум | |
| 306. | Две главе не иду под једну капу. |
| 307. | Кол'ко глава, толико разума. |
| 308. | Свако по свом разуму ради. |
| 309. | Нек' свако за својом памећу иде. |
| 310. | Ко има памети, има свега. |
| 311. | Злато је, без разума, блато. |
| 312. | Без муке нема науке. |
| 313. | Празна глава не боли. |
| 314. | Нем глувом не може помоћи. |
| 315. | Ко је од рођења глупи, ни у Паризу памет не купи. |
| 316. | Брада не чини мудраца. |
| 317. | Није свако орач ко плуг у рукама држи. |
| 318. | Слепац не може да суди о боји. |
| 319. | Отишло теле, вратио се во. |
| 320. | И црна квочка бело јаје снесе. |
| 321. | Има очи, а не види; има уши, а не чује. |
| Општа правила мудрости | |
| 322. | Добро се само хвали. |
| 323. | Како дошло, тако отишло. |
| 324. | Без боја нема ни витештва. |
| 325. | Што није данас, може бити сутра. |
| 326. | Весела мисао - половина здравља. |
| 327. | Добра воља ствара смех, за злом вољом иде грех. |
| 328. | Железо се железом оштри. |
| 329. | Човек никад није довољно паметан. |
| 330. | И малени огањ велику шуму запали. |
| 331. | Уста затвори, а очи отвори. |
| 332. | Не иди на воду без весла. |
| 333. | Није злато све што сија. |
| 334. | Што тражиш, то и нађеш. |
| 335. | Што радиш, себи радиш. |
| 336. | Како ко сеје, тако и жање. |
| 337. | Боље живом грош, него мртвоме сто златника. |
| 338. | Брине о телету, а још ни краве нема. |
| 339. | По нити клупко нађе се. |
| 340. | На тврдо дрво, тврди клин. |
| 341. | Што је много, то шкоди. |
| 342. | Како можеш, тако и ради. |
| 343. | Не треба пса на зеца хушкати. |
| 344. | Беда свачему научи. |
| 345. | Искуство човека учи. |
| 346. | Свашта искуси, а онога што је добро - тога се држи. |
| Нарав, карактер, израз стања душе... | |
| 347. | Што очи не виде, за тим срце не боли. |
| 348. | Кад срце не боли, очи не плачу. |
| 349. | Колико крајева, толико обичаја. |
| 350. | Од старости глава боли. |
| 351. | У страха сто очију. |
| 352. | Боји се (тога) к'о враг свете водице. |
| 353. | Бежи као ђаво од крста. |
| 354. | Бежи као Јеврејин од крста. |
| 355. | Плач не помаже. |
| 356. | Смеши се (на то) к'о Циганин на бели хлеб. |
| 357. | Цигански плач. |
| 358. | Плаче као мало дете. |
| 359. | То је човек душа. |
| 360. | Добар као анђео. |
| 361. | Надуо се к'о жаба у бари. |
| 362. | Што високо лети, ниско пада. |
| 363. | Важан као свиња у јеврејском дворишту. |
| Људска реч | |
| 364. | Какав човек, таква и беседа. |
| 365. | Наука свугде место нађе. |
| 366. | Тихо слово гнев кроти. |
| 367. | Није све истина што људи кажу. |
| 368. | Човек се хвата за реч, а крава за рогове. |
| 369. | Што обећаш, држи! |
| 370. | Ко много обећава, мало испуни. |
| 371. | Ко обећа а не испуни, Циганин је. |
| 372. | Радије не обећавај ако не можеш испунити. |
| 373. | Обећати је господски, не испунити цигански. |
| 374. | Обећава козу са златним роговима. |
| 375. | Пере руке к'о Пилат. |
| 376. | Добар изговор вреди грош. |
| 377. | Коме се неће, лако изговор нађе. |
| 378. | Што на срцу, то и на језику. |
| 379. | Зато је бог дао језик, да би говорио. |
| 380. | Што је правда, није грех. |
| 381. | Истина је горка, али здрава. |
| 382. | С истином можеш ићи и пред бога и пред људе. |
| 383. | С правдом можеш ићи на крај света. |
| 384. | Вино и деца говоре истину. |
| 385. | Што у срцу ври, на уста кипи. |
| 386. | Не бој се тол'ко црног Циганина, колико белог. |
| 387. | Добра овца не блеји, већ пуно вуне даје. |
| 388. | Која крава највише муче, најмање млека даје. |
| 389. | Ко много говори, много и циганише. |
| 390. | Много речи, мало учинка. |
| 391. | Од језика глава боли. |
| 392. | Сипа речи као из рукава. |
| 393. | Ко говори шта хоће, чује што неће. |
| 394. | Размисли, па онда говори. |
| 395. | Не веруј свему што чујеш и не веруј свему што мислиш. |
| 396. | Држи језик за зубима. |
| 397. | Држи језик на узди. |
| 398. | Кога језик сврби, никад добро не чини. |
| 399. | Добро говорити је сребро, а добро ћутати - злато. |
| 400. | Не бој се пса који лаје, већ оног који ћути. |
| 401. | Кад дете не плаче, матер не чује. |
| 402. | Језик нема кости, али кости ломи. |
| 403. | Нема на свету горега од зла језика. |
| 404. | Ко нема работу, започне клевету. |
| 405. | Пас лаје, ветар носи. |
| 406. | Добра печенка далеко мирише, а лоша смрди још и даље. |
| 407. | Кад не би било греха, ни пакао не би постојао. |
| 408. | Ко се на небо каменом баца, на његову главу пада. |
| 409. | Ако није бело - црно је; ако није црно - бело је. |
| 410. | Ја о шљивама, он о гљивама. |
| 411. | Не можеш се с њим договорити, као ни с Немцем, Талијаном. |
| 412. | То су јалове речи. |
| 413. | То су празне речи. |
| Судбина и њена променљивост | |
| 414. | Нема дома без дима (огњишта). |
| 415. | Ко ближе огњу, брже се огреје. |
| 416. | Док једни скачу, други плачу. |
| 417. | Сваки човек свој крст мора носити. |
| 418. | Бол срца је највећа. |
| 419. | Добро је ономе кога нема. |
| 420. | Што код другог видиш, то код себе чекај. |
| 421. | Данас мени, сутра теби. |
| 422. | Данас радост, сутра жалост. |
| 423. | После смеха - плач. |
| 424. | Не знаш шта вече са собом носи. |
| 425. | Кад је ђаво краву узео, нек' и теле поведе. |
| 426. | Кад би човек видео да ће ногу сломити, сео би. |
| 427. | Што је бивало, то ће и бити. |
| 428. | Никад није било такво зло, да не би могло бити и горе. |
| 429. | Сладак је свет ономе ко га не зна, а горак ономе ко га је окусио. |
| 430. | Што је било - било је, а што ће бити - биће. |
| 431. | Свако има свој крај, а кобасица - два. |
| 432. | Свако има свој крај, а мотка - два. |
| 433. | Не може бити и козе и купуса. |
| 434. | Сила гору ломи. |
| Добра и зла нарав, правда и вера | |
| 435. | Истина се не утопи у води и не изгори у огњу. |
| 436. | Чим ближи Рим, тим гори хришћанин. |
| 437. | Грех - врагу смех. |
| 438. | Један грех рађа други. |
| 439. | Ко се грехом хвали, два пута греши. |
| 440. | Боље умрети него тешко згрешити. |
| 441. | Широк пут до пакла, а до неба узан. |
| 442. | Зао човек зло и чини. |
| 443. | Сваки грех има своју покору. |
| 444. | Радо би душа на небо, ал' је грех тежак. |
| 445. | Радо би душа рају, ал' јој греси не дају. |
| 446. | Циганин Циганина лако нађе. |
| 447. | Врана врани очи не вади. |
| 448. | Котао лонцу завиди, а оба су црна. |
| 449. | Ђаво га не узима, а богу не треба. |
| Доба, суседни народи, особине | |
| 450. | Свиња је први орач. |
| 451. | Топли април, хладни мај, биће жито као гај! |
| 452. | Боље једно лето него сто зима. |
| 453. | Дан за даном, година за годином, и живот прође. |
| 454. | Како заноћили, тако осванули. |
| 455. | Ко није Словак, свакако је Немац. |
| 456. | На Словака сваки враг нагнао: Немац, Татарин, Мађар, Циганин, Јеврејин... |
| 457. | То је беда што Словака изједа. |
| 458. | Сврби ме леви длан - добићу паре; сври ме десни длан - платићу. |
| 459. | Једну главу имам и ту носим. |
| 460. | Жаба хоће постат' волом. |
