СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs
 

Из књиге М. С. Милојевића:
Песме и обичаји укупног народа српског,
а 15-17 забележио В.С. Караџић

 

Песме у којима се помињу Лада, Љељ-а, Пољељ-а
/већином тзв. жетелачке и краљичке/

 

 

Српски ћилим: детаљ

 

 

 

1.
Ја по ладу Маро,
Ја по ладу Љељо!
Ја по ладу по приладу,
Сад по приладу Јово! 
Сад по приладу Љељу!
Сад по ладу по приладу,
По приладу драго, 
По приладу драго!
Љељу Љељо Љиљано,
Ја Љиљано Божано!
Дођи драго да прелимо.
Да прелимо да селимо.
Да селимо да предемо:
Киту лана и кудеље
Све по весма велика. 
Да предемо да радимо, 
Танку жицу конопљину,
И дебелу ћетенову.
Да спремамо дивне даре.
Војну кошу без њедара.
А војници без рукава.
Да предемо да радимо.
Да селимо да певамо,
Са певањем да играмо,
Дивна кола Љијељова,
Дивна кола тог Ладина,
И Ладина и Љељова,
И Пољеља сина њиног,
И Пољеље шћерце њине.
Да селимо да предемо.
Докле војна неимамо,
А кад војни на врат дођу.
С Богом прело и сијело,
С Богом наше девовање!
Девовање царовање.
Девовање благовање.

 

 
2.
Чије дејче на нишаљче?
Лејло Љејло!
Ој Пољељо Љејљо!
Лиљано Ладо!
Материно и очино.
Мати ће јој кошуљицу
Ту свиленицу кројити.
Отац ће јој јелек купит'
Сестра ће јој вез на вести.
Брат ће јој коња извести.
Не ми се одмећај море,
Море ми млада девојко!
Јер ће се јуже прекинут,
Неслушала млада мома:
Одмеће се премеће се,
док се јуже не прекину;
Те ми паде мала мома
Утепа се и уби се.
Сви сељани глобу дају:
Који две ста који триста
Млади Риста четири ста.
Читири ста жути пара.
Све дуката златалија,
А за младу момудрагу
Лејло Љејло!
Ој Пољељо Љејљо!
Лиљано Ладо!

 

 
3.
Чија је оно девојка ?
Ој Љељ Љељо! Лиљано!
Пољелу Пољељ! Лададино!
Што рано рани на воду?
Што носи перо на еро,
Црвени калпак на криво,
Сјајну челенку виш чело?
Наше су вође далеко.
Наши су друми широки.
Спореде лојзје зелено.
У лозје поје биљбиле.
Јутром ми поје вечером.
Тај што ми поје вечером:
„Вечерај лудо и младо."
Тај што ми поје у јутро;
Грљи се лудо и младо."
Тај што ми поје у саба:
„Дизај се лудо и младо."
Прво је моје љубезно.
Друго је моје кохано.
Треће је моје предраго.
Ој Љељ Љељо! Лиљано!
Пољелу Пољељ! Лададино!

 

 
4.
Санак је снила девојка:
Љиљано Љељо Пољељо!
Ладо ми Љељу Пољељу!
У поље бели дворови,
У дворе столи шарени,
На столи чаша стребрна,
У чаши вино рујано.
Рујано вино црвено.
У вино кита босиљка.
Санак ми каза другарка.
Товарка бела ми вила.
Санак ми каза толкује!
„Тај што су двори пребели
То су ти миле јетрве.
Тај што су столи шарени
То су ти мили девери.
Тај што је чаша стребрна.
Стребрна чаша бисерна.
Тај ти је мила свекрва.
Тај што је вино црвено,
То су ти миле заове.
Тај што је кита босиљка.
Тај ти је мило и драго.
Све су ове песмице од госпоица призренских у Старој Србији, које ће се ниже помињати.

 

 
5.
Тамо тамо диме Костадине!
Тамо, а у туђе гробље.
У чивутско и у турско.
Тамо су ти врата
И шарена јаја
И гујине кости
Чим ћеш јаја бости,
А овамо миле душе
Наших поумрлих.
Овамо јим рујно вино
И пченица бела.
Са пченицом сладак меде
Медовина сладка.
Од Штипске нахије у Старој Србији.

 

 
6. Краљичка - кад полазе од Краљеве куће све Краљице.
Обрн с Краљу миле,
Обрн с Краљу миле!
Љејљо Љело! Љејљо!
Обрни се Краљу!
Треба да идемо.
Код свачије куће
И код тих момачких.
И код тих момачких
И код девојачких
И код тих господских
А и сиротињских.
Кажи нама краљу!
Мили господару!
Каквог ћемо Краљу!
Гласа почињати?
Ја ли деда Ђозму,
Тог премилог Љела?
Или баба Ђозму
Ту премиљу Љељу?
Милу Љељу краљу!
Нашу красну Ладу!
Или почињати,
Бана Господара?
Бана Господара.
Цара над царима:
Цара над царима
Бога над Бозима.
Тог Триглава силног
Страшног и прејаког?
Или ћемо царе!
Наша светла круно!
Почињати Бане!
Весела Русана?
Весела Русана,
И рујна Јарила?
Краљ као одговара:
„Почињите миле,
Ви моје Краљице!
Оног лепог милог
„Мијо деда Ђозмо!
Милу бабу Ђозму.
Бабу Ђозму милу,
Ону стару Јагу.
Ону стару Јагу
И ту младу Живу.
"Мијо деда Ђозмо
Прид најбољи двори.

 

 
7. Краљичка - Млади.
Мијо деда Ђозмо!
Мијо деда Ђозмо
Ђозмо Љељо!
Овде нама кажу.
Овде нама кажу:
Младо и зелено.
Скоро доведено
Свему научено:
Како војна љубит'
Свекрву штовати.
Свекрву штовати,
Заове гледати.
Свекрва волети,
Девере љубити.
Свима и свакоме,
Почесте чинити.
Именима никог,
У дому незвати:
Већ свакоме лепше
Име надевати.
Коме Злата, Ката
Коме Божур, Рујни,
Коме Госпа Мила,
Коме Господ Светли и т. д.

 

 
8. Краљичка - Девојци.
Мила и премила;
Мила и премила!
Љељо љељо!
Пољељо Пољељо,
Љељо Ладо!
Овде нама кажу:
Мому неудату,
Со злаћена коса,
Коса и те руке.
Со сребрно лице
Чело месечина.
Беле груди лепе,
Прамење од снега.
Плаве очи лепе
Јасно божје небо,
А грьоце мило
Оно јарко сунце.
Ми дођо смо лепо:
Да је одведемо,
Одведемо лепо
Да је удомимо;
За Ивана ђака
Ђака самоука.
Што ни лепо пише
Књиге изписује!
Бело лице деве
По орлови крили!
Више веђе лепе
По тим соколовим;
Русе косе дуге
По тим пауновим.
Љељо љељо!
Пољељо Пољељо,
Љељо Ладо!

 

 
9. Краљичка песма - Момку.
Овде нама Љељу,
Овде нама Љељу,
Љељу Љељу!
Пољељ Пољељу!
Љељу Пољељу!
Чудно чудо кажу:
Момка нежењена,
Неће да га жене.
Ако ли га неће
Млада оженити,
Са поповом ћерком
Стојном ил Руменом?
Ми ћемо га лепо,
Са собом одвести.
Оженити млада,
Лепа и убова.
Со краљица лепа
Госпођа царица.
Со царица лепа
Из Солуна града.
Из Солуна града
Србског царославног.
Са Крајине српске
И те Гркоманске.
Гркоманске тешке
Погане Асиске.
Она млого кажу,
Прћије напрела:
Три товара блага
И четир прћије.
Све прћије славне
Копрене богате.
Копрене богате
Златом податкате.
Златом податкате
Бисером низате.
Бисером низате
Драгим попрскате.
Оним драгим сјајним
Тим драгим каменом.
Љељу Љељу!
Пољељ Пољељу!
Љељу Пољељу!

 

 
10. Краљичка песма - Кад се облачи Краљ.
Царе боже велики!
Царе боже велики!
Љељу Љејљу!
Пољељу Пољељу!
Облачи се брго.
Ваља нама далек
Далек путовати.
По сви двори цару!
Добри и убоги.
По сви двори цару!
Млади и престари.
Да видимо цару!
Деве и те момке.
Које за ког цару!
Томе да дадемо.
Сваком лично цару!
Лично и прилично.
Обрни се цару!
Те нам песма кажи.
Која песма царе!
Данас да певамо?
Да ли песма цару!
Весела Русана?
Или песма царе!
Старе бабе Јаге?
Или песма Бане
Ладе и Коладе?
Или песма царе"
Рујна Рујевита?
Или његова царе!"
Брата Поревита?
Или оног царе!
Бога Рановита?
Или Љеља царе!
Љеља и Пољеља?
Љеља и Пољеља,
Љеље и Пољеље?
„Певајте ни данас
Љеља и Пољеља.
Љеља и Пољеља,
Љеље и Пољеље,
Љеље и Пољеље
Ладе и Кољаде."
Осврни се цару!
Тебе да видимо:
Како си се царе!
У бело обуко.
Бели калпак царе,
На криво турио,
Бел долама царе!
По земљи се вуче.
Бели појас царе!
Дори до кољена.
Бели мачу царе!
У десници руци.
У твојега цару!
Веља барјактара.
Веља барјактара,
Силна Стегоноше:
Бео барјак царе,
По земљици црној.
По бели нам царе!
Сву земљицу црну.
Сву земљицу црно
Клетог Киндушана.
Киндушана царе!
Оне Манџурије.
Манџурије царе
Проклете Глобије,
Те Глобије царе
Гадне Алемане.
И велике царе,
Црне Тартарије.

 

 
11. Краљичка песма - Призренка.
Ој на граду Призрен граду
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Призрен граду Цариграду
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
На цареву винограду:
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Дивно расти ружичица
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Бела ружа и румена.
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Сићан цвитак уцватио
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Сићан цвитак ружичица
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Ружичица црвеница,
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Црвеница и билица.
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Љуби мене мој драгане!
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Сад ме љуби душо драга!
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Сад ме љуби ја л' никада:
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Док сам бела и румена,
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Ка ружица та билица.
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Сад ме љуби сад ја умри!
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Ако ли ме непољубиш ?
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Љубиле те љуте змије
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Све до смрти немилице
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
Зашто мене заборави.
Ој Ладо ле Ладо, Ој Љиљано Ладо ле,
Ој Ладо ле Љељо! Ој Лељо Полељо!
„Не мри не мри душо моја
Ој Љељу ле, Љељу! Ој Пољељу ле Љељу,
Ој Ладоле Пољељу, Ој Пољељу Љељу
Ој Пољељу ле Ладо.
Немам тебе ди копати.
Ој Љељу ле, Љељу! Ој Пољељу ле Љељу,
Ој Ладоле Пољељу, Ој Пољељу Љељу
Ој Пољељу ле Ладо.
Далеко је гробље моје,
Ој Љељу ле, Љељу! Ој Пољељу ле Љељу,
Ој Ладоле Пољељу, Ој Пољељу Љељу
Ој Пољељу ле Ладо.
Још је даље оца мога
Ој Љељу ле, Љељу! Ој Пољељу ле Љељу,
Ој Ладоле Пољељу, Ој Пољељу Љељу
Ој Пољељу ле Ладо.
Оца мога та могила
Ој Љељу ле, Љељу! Ој Пољељу ле Љељу,
Ој Ладоле Пољељу, Ој Пољељу Љељу
Ој Пољељу ле Ладо.
Недра твоја гробље моје,
Ој Љељу ле, Љељу! Ој Пољељу ле Љељу,
Ој Ладоле Пољељу, Ој Пољељу Љељу
Ој Пољељу ле Ладо.
Руке твоје носиоци
Ој Љељу ле, Љељу! Ој Пољељу ле Љељу,
Ој Ладоле Пољељу, Ој Пољељу Љељу
Ој Пољељу ле Ладо.
Црно оке пратиоци
Ој Љељу ле, Љељу! Ој Пољељу ле Љељу,
Ој Ладоле Пољељу, Ој Пољељу Љељу
Ој Пољељу ле Ладо.
Медна уста жалиоци.
Ој Љељу ле, Љељу! Ој Пољељу ле Љељу,
Ој Ладоле Пољељу, Ој Пољељу Љељу
Ој Пољељу ле Ладо.

 

 
12. Плети танац.
Ој да плетемо!
Ој плети танац!
Ој Љиљањој;
Ој Пољељој',
Ој Ладо ле,
Ој Пољељу ле!
Ој плети танац!
Ој шарени ле!
Ој хоровид ле!
Ој коло веље!
Ој свето оро!
Ој девојачко!
Ој и момачко!
Ој да купимо;
Ој младе момке!
Ој и девојке.
Ој да се виде,
Ој и познаду!
Ој да играју,
Ој и певају!
Ој, из далека!
Ој, и из близа!
Ој, познаници!
Ој, и незнанци!

 

 
13. Кад венац од најбољег класа плету
Ватајте се танке сламке
Танке високе.
Ватајте се у тај венац,
Венац плетинац.
Ватајте се беле руде
Беле прибеле.
Ватајте се у то коло,
Танац плетанац.
Ко се неће уватити
Убио га Бог.
Да гледамо које с киме
Да се љубимо.
Ил' је момче ил' девојче,
Оба млађана?
Ил' је мило ил' немило,
Мило примило.
Ко се неће пољубити
Убио га Бог.
Сад се љубе сви што су плели
венац, а пошто га изплету играју;
Порази га света Петка
Параскевија.
Уста му се осушила
Дао мили Бог!
Дом му затри Прпрьруша
Сеја Давора.
Обиље му недодао
Богат Купало.
Мљивење му не додао
Страшан Коледо.
Не имао ни честнице
На тог Божића.
На Божић тог мадића,
Старог Сварога.
Ни погаче бијелице
Љеба краваја,
А на белу лепу Љељу
Љелу Пољељу.
Ни на Љељу ни Пољељу.
Шћери Ладиној.
Тој Ладиној и Љељовој
Шћери Пољељи.
Ни сомуна на Радгоста
Красне преславе.
М.С.М: Пошто изплету венац одиграјупо трипут коло то Плети-танац, по толико се пута изљубе свиредом кроз венац и овај, па опет одиграју три пута исто коло  певајући даље ту песму:
Пуштајте се беле руке
Беле пребеле.
Пуштајте се недржте се
Недржа вас ја.
Одржо вас силни боже
Силни Триглаве.
Ој Триглаве света Тројца
Света пресвета!
Света Тројца најсветија
И најстарија.

 

 

 
14. Девојци.
Белолика девојка,
Бело лојзе садила.
Садила га садила
И пазила журила.
"Расти лојзе расти ми!
Чак до неба висока,
До облака дубока,
До Љељиних дворова,
Да те Љеље Пољеље
.Миље шћерце Ладине
Приме узму за себе
Да ми Љеља дарује,
Да Пољеља дарује,
Мила шћерца Ладина:
Свога сина Пољеља,
Док је винце румено.
Док је винце румено
Јабуковач' белкаста.
Ладно пиво жућкасто
И ракица бистра ми.
Док је лица за драгог
Живо срце за чедо.

 

 
15. Љуба па љуба
Ђурађ коси по побрђу, Ладо ле миле!
Коња пење по залађу, ој Ладо, ој!
Ђурђу жеђца додијала, Ладо ле миле!
Ђурађ коњу говорио: ој Ладо, ој!
''Врисну, коњу, добро моје, Ладо ле миле!
''Не би л' чула моја мајка, ој Ладо, ој!
''Не би л' воде донијела, Ладо ле миле!
''Тебе воде, мене вина.'' ој Ладо, ој!
Коњиц вришти, мајка чује, Ладо ле миле!
Мајка чује, ал' не хаје, ој Ладо, ој!
*
Ђурађ коси по побрђу, Ладо ле миле!
Коња пење по залађу, ој Ладо, ој!
Ђурђу жеђца додијала, Ладо ле миле!
Ђурађ коњу говорио: ој Ладо, ој!
''Врисни, коњу, добро моје, Ладо ле миле!
''Не би л' чула сеја моја, ој Ладо, ој!
''Не би л' воде донијела, Ладо ле миле!
''Тебе воде, мене вина.'' ој Ладо, ој!
Коњиц вришти, сеја чује, Ладо ле миле!
Сеја чује, ал' не хаје, ој Ладо, ој!
*
Ђурађ коси по побрђу, Ладо ле миле!
Коња пење по залађу, ој Ладо, ој!
Ђурђу жеђца додијала, Ладо ле миле!
Ђурађ коњу говорио: ој Ладо, ој!
''Врисни, коњу, добро моје, Ладо ле миле!
''Не би л' чула моја љуба, ој Ладо, ој!
''Не би л' воде донијела, Ладо ле миле!
''Тебе воде, мене вина.'' ој Ладо, ој!
Коњиц вришти, љуба чује, Ладо ле миле!
Љуба чује, добро хаје, ој Ладо, ој!
Донијела коњу воде, Ладо ле миле!
Коњу воде, Ђурђу вина, ој Ладо, ој!
Забележио Вук С. Караџић

 

 
16. Брат и сестра
Сунце ми се крајем вије, Ладо ле миле!
То не било јарко сунце, ој Ладо, ој!
Већ то био брат и сеја, Ладо ле миле!
Сеја брату говорила: ој Ладо, ој!
''Походи ме, мили брате!'' Ладо ле миле!
Братац сеји одговара: ој Ладо, ој!
''Не ћу т' сејо, походити, Ладо ле миле!
''док не родиш мушко чедо.'' ој Ладо, ој!
Ал' говори сеја брату: Ладо ле миле!
''Кад је родим мушко чедо, ој Ладо, ој!
''Чеда ћу се нањијати, Ладо ле миле!
''Јарка сунца нагријати, ој Ладо, ој!
''За те не ћу ни марити. '' Ладо ле миле!
Забележио Вук С. Караџић

 

 
17. Девојка хоће момке да надигра
Невен вене, ле, за горицом, ле, ле, Лељо ле!
Мене зове, ле, да га берем, ле, ле, Лељо ле!
Ја га немам, ле, каде брати, ле, ле, Лељо ле!
Јунаци су, ле, к игри дошли, ле, ле, Лељо ле!
Или ћи и, ле, надиграти, ле, ле, Лељо ле!
Или мене, ле, не ће бити, ле, ле, Лељо ле!
Забележио Вук С. Караџић

Назад на Народно предање