СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs
 

Из књиге М. С. Милојевића:
Песме и обичаји укупног народа српског

 

Песме о Купалу
/иванданске и петровданске песме, чак и спасовданска/

 

Српски ћилим: детаљ

 

 

1.
Ивањско, ивањско, цвеће рујно!
Цвеће рујно петрањско.
Петрањско цвеће плаветно.
Иван га бере те бере,
Петар га плете те плете.
Купал га Коледу даје,
Коледу брату својему.
Даје га мајки Купала
Купала мајки Живбожи:
Иванова стара мајко!
Је ли Иван дома?
Одговори стара мајка:
"Отишо је на орање
Још на Видов-дан,
Па је реко кући доћи
Баш на Петров-дан,
И донети киту злата
Родне пшенице
Те пшенице, те белице
Тог леба бела".

 

 
2.
Ој травице ситнице!
Што си тако сићана?
Све си поље прекрила
Само мало остало.
На њем расти божур цвет
И крај њега ружица.
Божур ружи говорио:
"Ој ружице румена!
Ја сам лепши од тебе 
Јошда ми је твој мирис
Јошби лепши ја био.
Вио би се превио
Ка но свила предена
Око златна вретена,
Ал' говори бела ружа:
Ој божуре мио цвете!
Да је мени дико моја
Твоје рујно руменило
Сво би цвеће премамила
По највише мог божура
Мог божура руменога.

 

 
3.
Ивањско цвеће Петрањско, 
Ивањско цвеће рујано,
Претрањско цвеће плаветно!
Иван га бере те бере,
Петар га плете те плете.
Иван га бере те бере,
Даје га брату до себе
Свом млађем брату Коледу.
Дајући брата мољаше:
„Ај мио брате Коледо!
Ево ти цветак мој дајем
Чувај га дивни Коледо.
Чувај га па га сачувај
До мога чудна ређења
До твога страшна умрења
Умрења брата Коледа
Старијег брата Божића,
Синова старог Сварога."
Петар ми цветак примаше,
Петар ми венце вијаше
Па вели брату Купалу:
Ој мио брате Купало.
Старији брате Иване,
Примам ти цветак и живот
До мога страшног умрења
И нашег брата ређена
Рођења младог Божића
Сина нам старог Сварога.

 

 
4.
Ивањско цвеће Петрањско,
Петрањско цвеће Коледско!
Ивањско цвеће купалско!
Купал га бере те бере
Колед га даје те даје,
Колед га неће те неће.
Ивањско цвеће петрањско!
Иван га бере те бере,
Петар га плете те плете,
Мајци га меће на крило,
А мајци својој Сварози.
Сварога с крила на земљу
„Ни моје цвеће ни Петар." 
Иван га бере те бере,
Мајци га меће на крило,
А мајци старој Свароги.
Сварога с крила у кућу:
"И моје цвеће и Иван
И моје цвеће и Иван."
Из ваљевске нахије.

 

 
5.
Ивањско цвеће петрањско, 
Петрањско цвеће Ивањско!
Иван га бере те бере.
Петар га плете те плете.
Да је га мајци на крило,
А својој мајци Свароги,
А мајка с крила на земљу.
Иванско цвеће петрањско, 
Коледско цвеће купалско!
Иванско цвеће купалско
Купало га бере те бере,
Даје га мајци на крило
А својој мајци Свароги.
А мајка с крила у кућу.
Ивањско цвеће купалско, 
Ивањско цвеће петрањско,
Петрањско цвеће коледско!
Колед га плете те плете
Даје га своме бабајку,
Бабајку старом Сварогу,
Бабајко цвеће не прима.
„Ни моје цвеће ни Колед."
Ивањске цвеће петровско!
Иван га бере те бере,
Петар га плете те плете.
Иван га даје свом оцу
Свом оцу старом Сварогу,
А отац с крила у кућу.
Иванско цвеће петровско!
Иван га бере те бере.
Петар га плете те плете.
Меће га стрицу на крило
А своме стрицу Радгосту,
А стриц га с крила у кућу,
Ивањско цвеће рујано,
Петрањско цвеће плаветно!
Иван га бере те бере.
Даје га брату свом Петру,
Петар га плете те плете,
Меће га стрини на крило,
А стрини својој Прпрши
А стрина с крила у кућу.
Ивањско цвеће петровско,
Петровско цвеће ивањско!
Иван га бере те бере,
Даје га брату млађему.
А Петру брату Коледу.
Петар га плете те плете.
Даје га даждном Дажбогу,
А дажбог баца на кућу.
„Ни моје цвеће ни Петар."
Ивањско цвеће петровско,
Петровско цвеће ивањско!
Иван га бере те бере.
Петар га илете те плете,
Даје га воју Перуну,
А Перун с крила на кућу:
"Ни моје цвеће ни Колед
Ни моје цвеће ни Купал"
Ивањско цвеће петрањско,
Петрањско цвеће ивањско!
Иван га бере те бере.
Петар га плете те плете.
Да је га товном Велешу,
А Велеш с крила на торе,
"Ни моје цвеће ни Иван,"
"Ни моје цвеће ни Петер.
Веће је цвеће торова,"
Иванско цвеће петровско,
Петровско цвеће ивањско!
Иван га бере те бере.
Петар га плете те плете.
Даје га силном Давору,
А Давор с крила на кућу:
"Ни моје цвеће ни Иван,
Ни моје цвеће ни Петар.
Ивањско цвеће петровско,
Петровско цвеће ивањско!
Иван га бере те бере.
Петар га плете те плете.
Да је га вељу Јарилу 
Јарило с крила на кућу;
„Ни моје цвеће ни Иван,
Ни моје цвеће ни Петар"
Ивањско цвеће петрањско, 
Петрањско цвеће ивањско! 
Иван га бере те бере.
Петар га плете те плете.
Даје га силну Правиду,
Правида с крила на веће.
„Ни моје цвеће ни Иван
Ни моје цвеће ни Петар."
Ивањско цвеће петровско.
Петровско цвеће ивањско! 
Иван га бере те бере.
Петар га плете те плете
Да је га томе Пореви,
Порева с крила на кућу:
„Ни моје цвеће ни Иван,
Ни моје цвеће ни Петар."
Ивањско цвеће петровско,
Петровско цвеће ивањско! 
Иван га бере те боре.
Петар га плете те плете,
Да је га свјетлу Свевиду.
Световид с крила на кућу;
„Ни моје цвеће ни Иван,
Ни моје цвеће ни Петар."
Ивањско цвеће петрањско,
Петровско цвеће ивањско!
Иван га бере те бере.
Петар га плете те плете.
Да је га силну Триглаву,
Триглаву светој тројици.
Тројица с крила на кућу,
„Кућно је цвеће не моје"
Ивањско цвеће петровско,
Петровско цвеће ивањско!
Иван га бере те бере,
Петар га плете те плете,
Да је га Љељу на крило,
А Љеље с крила на људе:
"Ни моје цвеће ни Иван,
Људско је цвеће и Петар"
Иванско цвеће петровско,
Петровско цвеће ивањско!
Иван га бере те бере.
Петар га плете те плете.
Меће га Љељи на крило,
А Љеља с крила на жене;
„Женино цвеће и Петар."
Ивањско цвеће петрањско,
Петрањско цвеће ивањско!
Иван га бере те бере.
Петар га плете те плете,
Да је га младом Пољељу
Пољеље с крила на момке:
„Ни моје цвеће ни Петар"
„Момачко цвеће и Иван"
Иванско цвеће петровско,
Петровско цвеће ивањско,
Иван га бере те бере
Петар га плете те плете.
Меће га Пољељ на крило
Пољеља с крила на цуре:
"Ни моје цвеће ни Иван
Цуринско цвеће и Петар."
Иванско цвеће петрањско,
Петрањско цвеће ивањско!
Иван га бере те бере.
Петар га плете те плете.
Меће га Живи на крило,
Живбожа с крила у кућу;
"Ни моје цвеће ни Иван
Купалско цвеће и Петар
Ивањско цвеће петрањско,
Петрањско цвеће ивањско!
Иван га бере те бере.
Петар га плете те плете:
Меће га Лади на крило,
А Лада с крила вдовима:
"Ни моје цвеће ни Иван,
Удовско цвеће и Петар.
Иванско цвеће рујано,
Рујано цвеће купалско,
Ивањско цвеће петрањско,
Петрањско цвеће плаветно.
Плаветно цвеће Кољедско,
Кољедско цвеће купалско!
Купал га бере те бере
Свом брату млађем говори: 
„Мој брате млади Коледо!
Ево ти цветак обиља!
Плети га брале плети га,
Чувај га брале чувај га.
До мога смртна умрења,
До твога чудна рођења
И до твог страшног умрења.
Сачувај брате млађани!
Наше му брату најмлађем
Божићу сину Сварога."
Браца му колед говори:
Мој брате старији Купало!
Изплешћу венац обиља
Што ми га дајеш брале мој.
Исплешћу брале сачуват,
До мога страшног умрења
До нашег брата рођења
Божића брата најмлађег
Нашега старог бабајка
Бабајка силног Сварога
И мајке старе Свароге.

 

 
6.
Ја посади виноград.
Ој Купала мој Купало
Ој Иване мој Коледо!
Коледо Купало обилни.
Драго моје љубиме љуби ме:
На Спасовдан посијала
На Видев дан одлазила.
Мој виноград поникнуо,
Мој виноград изтерао.
Ја неодо до два дана,
А кад одо трећи дан
Мој виноград излистао
И лозицу одпустио.
Под лозицом постељица
На постељи чашичица
У чашици божур цветак
Божур цветак црвеније.
Пред божуром ружичица
Божур ружи говорио!
„Ој ружице румена
Бела лица румена!
Ја сам лепши од тебе"
Ал' му ружа говори:
Ал' ти немаш мирис мој
Мој је мирис пољељин
Пољељине душице.
Ал' говори божур млад:
„Још да ми је мирис твој
Вио би се превио;
Кано свила предена
Око златна вретена."

 

 
7.
Ивањица лан сејала.
Ивањица коледица
Мила снаха тог Купала.
Лан сејала и обрала.
На Спасов дан посијала
На Видов дан видила га
На видов дан и обрала.
И обрала и топила.
И топила потопила.
Осушила очупала,
На ивањску красну вечер.
Гребенала и кувала.
Опрела га и сновала.
Основала и навила,
И увела у те ните,
И откала на разбоја,
Изаткала га избелила
На ивањске те вечери,
Скроила га и сашила
На ивањске те вечери.
И обукла на Ивана
На Ивана млада бора
Млада бора Колед бора
Мила сина Купалова,
А Купала умрлога, 
Обилија мила бора.
Па је носи до Бадњака
И Божића Сварожића
Тог божића млада бора
Сварожића мила сина.
Ивањица пауница!
Венцима се накитила.
Од ивањска рујна цвета 
И петрањска плаветнога
У колу је подскакала.
Преко ватре прескакала
Сухе лиле припалила
Да нам стока буде здрава
Та говеда и те овце
Ти јарићи и јагањци.
Доратасти вељи коњи
Што но носе те јунаке
Миле борце Триглав бора
Триглав бора те Троице
Вишњег бога Створитеља
Јаког Живе рушитеља
И Брањања Бранитеља.
Све су ове песме од Персе Петровића.

 

 
8.
Ајте коло да играмо
Коло Купала,
младог Коледа!
Ко за коло ај у коло
Коло Купала 
Младог Коледа.
Ко се ватре наиграо
Ватре чистеће
Воде мијеће?
Ко се водом омивао
Водом студеном
Ладном изворном?
Ајд у коло коло за њег
Коло Купала,
Младог Коледа.
У колу је свако добро,
Вељ' обиље
Млого плодова.
Доста смока свакојака
Смока варена
Млека сирења.
Сваком дајте што је чије
Меника моје,
Благо највеће,
Мени драго и обиље
Плоде велике
Сирце сирене
Од Давида Поповића,из Вучитрна у Старој Србији

 

 
9.
Ми снесосмо лепо цвеће
Ивањско. Петрањско.
Ми снесосмо дивно цвеће
Купалско Коледско.
Дај нам драги боре
Купало Коледо!
Свако добро и обиље
Големо велико.

 

 
10.
Ватајте се беле руке
Беле и чиле.
Ватајте се нестежите,
Биље обиље.
Нестежите недржите,
Дивна Купала.
И његова млађег брата
Бори Коледа.
Да играмо и певамо.
Зашто имамо.
Млого биље засејано,
Свако варење.
Све је нама поницало,
На тај Видов-дан.
Све приспело и класало,
На тај Видов-дан
Све узрело и обрано,
На тај Петров-дан.

 

 
11.
Ој ти наша Мурено
Ој ти наш мили Чојчоле!
Плови плови низ воду
Тамо даље у море.
Када будеш у море
Оно црно велико.
Кажи кажи Мурено
Кажи кажи Чојчоле!
Пливам пливам младена,
Пливам пливам младена
Из те земле далеке
Где но бива Купало
И са њиме Коледо
Оба брата једнака.
Свако добро давали
Понајвише варења
Сваког смока бијела.
Мене гоне девојке
Што немају момчади
Силни вељи другова.
Што нероди та земља
Мушким плодом породом.
Већ чуди ме ти море
Пошљи тамо те војне
Силног цара Душана
Што јих води за море.
Деве момке желиле
Цар јим момке недово,
Већ одвео на војну.
Ако момке недадне
Све ће деве помрети
Вишњу богу жалити.
Свуда и у свима србским крајевима српским у вече Спасова-дне мећу од љескових младица крстове, на куће, зграде, њиве, поља и т. д.

 

 
12. Спасов-данска песма.
Мор девојче Задградче!
Биљаро Љејло!
Купало биљаро! Љејло!
Да л си било на Задгора?
Биљаро Љејло!
Купало биљаро! Љејло!
„И су било и су дошло."
Биљаро Љејло!
Купало биљаро! Љејло!
А шјо тамо добро беше?
Биљаро Љејло!
Купало биљаро! Љејло!
"Дол имаше млого цвеће,
Биљаро Љејло!
Купало биљаро! Љејло!
Млого беше дробно беше
Биљаро Љејло!
Купало биљаро! Љејло!
Само цвеће поручваше:
Биљаро Љејло!
Купало биљаро! Љејло!
„Ко го знају девојчиње?
Биљаро Љејло!
Купало биљаро! Љејло!
Нека дојђу да ме беру.
Биљаро Љејло!
Купало биљаро! Љејло!
Да ме беру да ме носе.
Биљаро Љејло!
Купало биљаро! Љејло!
Да ме носе под те дарпни,
Биљаро Љејло!
Купало биљаро! Љејло!
А момчиња под фесове,
Биљаро Љејло!
Купало биљаро! Љејло!
А невести под појаса
Биљаро Љејло!
Купало биљаро! Љејло!
Ти јунаци под пазува.
Биљаро Љејло!
Купало биљаро! Љејло!
Стари баби под јастука,
Биљаро Љејло!
Купало биљаро! Љејло!
А ти старци под постеља.
Биљаро Љејло!
Купало биљаро! Љејло!
(Ова је песми од Сарџе досељеника у Смедереву.)
Милош С. Милојевић: Има још млого Спасов-данских песама у којима се припевују Љеље, Биљаре, но не више Ћурђе-ле т. ј. Ђурђев-дана; него већ Купалов, као што се из припева ове песме види. Ми нисмо више ни једну добили, а држимо да ће бити пријатеља, који ће за љубав народности наше преписати још коју, напечатати, или послати нам; те тако спасти јих од вечне пропасти.

 

 
13. Кад дођу кући и донесу венац.
Сјај нам звездо на прозорје!
Сјај нам јарко сунашце!
Сјај месече на пенџере,
А Данице на виглеђе!
Да гледамо домаћицу
Којој смо ми данас дошли:
Је ли бела и румена,
Је ли танка и висока,
Је ли здрава и весела,
Је ли вредна и итрена?
Може л' мобу дочекати
И вечером угостити?
Са вечером том меденом
И са колом девојачким?
Ако није ова бела,
Она бела и румена?
Ако није она танка
Она танка и висока?
Танка струка витка стаса,
Ако није она вредна,
Она вредна и окретна?
Ако није она здрава,
Она здрава и весела?
Ако није она итра,
Она итра и умешна?
Та т' неможе бог ме брале!
Силну мобу дочекати.
Силну мобу млогу мобу,
Дивно чудно састављену:
Од момака нежељених,
И девојак неудатих,
Са вечером том меденом
И са сваком ђакониом,
Са свиралом и са колом.
Онда ајдмо сваки дому.
Сваки дому своме белом,
И понесмо житан венац
Житан венац обиљенац
Тог Купала обилника.
Тада пева домаћица  са чељадима, женским, које су  готовиле вечеру,
Некуди ме моја мобо!
Моја мобо силовита!
Чудно дивно састављена:
Од момака нежељених,
И девојак неудатих,
Не куди ме не ружи ме!
Моја мобо силовита!
Не односи житан венац
Житан венац обиљенац.
Вечеру сам зготовила,
А за мобу понајбољу
По најбољу мобу моју.
Ја би цара дочекала,
А камо ли моју мобу."
Тада пева моба.
„Добро вече домаћице!
Млада хвалиша млада хвалиша!
Дођет' моба на вечеру
Здрава и трудна здрава и трудна!
Домаћица:
Добро-дошла мобо моја!
С венцем обиљним с венцем
обиљним,
Моба трудна и прегладан
Одмори ће се.
Одмори ће се,
Одмори ће с' најешће се,
И најеш ће се.
При одлазку моба пева:
С Богом остај домаћице!
И наздравље домаћице!
Хвала теби на вечери,
Здрава хвалишо,
Здрава хвалишо!

 

 
14. Бана Стојана моба.
Намолио Бан Стојне,
Намолио силовиту мобу;
Три ста и три жетвара
Три ста и три жетварице.
Тридесет њих воде несу,
А двадесет леба месу.
Стојанова силна моба,
Сву пченицу пожњела му,
Само оста једна дуга
Једна дуга и широка
Рукајата те пченице,
А за венца Коледова
Купалова веља сина.
Ту се сберу девојчице:
Једне коло уватиле,
Друге класа почупале
Саплеле ми добар венац
Добар венец Коледовац.
Крај њега се изљубиле,
Домаћину га вргнуле
На ту русу белу главу.
Домаћин га попримао
Дукат девам даривао
И тридесет сребрница,
Да саберу класеница
Понајвишиј понајбољи
За семена годишњега.

 

 
15.
Сонце ми застанало
Сонце ми се загледало.
На стред небо на стред плаво,
На стред земла на стред сиња.
Да гледало вељи чудо,
Вели чудо и велика жалост;
Костандин се оделио
От старога татка свога.
И от татка и од мајка
И од своје девет сестри.
А шта му на дал паде,
На дал паде от делидба,
От делидба чудновата?
Му паде једен хват,
Једен хват место пусто.
И му паде од делидба
Девет сажни бело платно
Једен тожни палешево.
Девет оки рујно вино
И три оки та ракија,
Једен кравај жолта воска
И крстата та грмова.
Тоа сонце застанало
И немогло дале појћи
Док не скокни три пота ми.
От Илинке Везеновић

 

 

 

 

 

 
Петровданске

 

 
1. Воловима.
Ми палимо лиле
Миломе бору Коледу,
Млађем брату Купалу;
Да волови живе
И да краве воде.
Да с' говеда плоде
Да нам дају млека,
Сира и кајмака
И скорупа мека.

 

 
2. Овцама.
Ми палимо лиле
Да овнови живе
Да се овце плоде
И да јањце роде.
Све јањце овчице
Женске плодне свилене.

 

 
3. Козама.
Ми палимо лиле
Да нам јарци живе
Да нам козе роде.
Што јаради више
То нам смока више.
Више смока бијела
Више друшбе гозбе.

 

 
4. Кад гледе у друге торове.
Тамо лиле гориле
Вамо краве водиле
И по двоје телиле.
Тамо лиле гориле
Вамо овце мрьчиле
И по троје родиле.
Тамо лиле гориле
Амо козе прцале
И по троје родиле,
А њима там по двоје.
Из стар. Влаха од Св. Поп. из Ивањице.

 

Назад на Народно предање