SVEVLAD - Devet kajkavskih pesama

СВЕВЛАД www.svevlad.org.rs СВЕВЛАД www.svevlad.org.rs

Iz knjige: Hrvatske narodne pjesme - kajkavske. Matica Hrvatska, 1950.

DEVET

KAJKAVSKIH PESAMA

2. Zeleni Juraj

3. Lepi Ive trga rože

5. Se su se gore zazelenile

6. Mi smo sinoć kresuvali

7. Neobdarene ladarice

8. Čija košulja

9. Novogodišnja koleda

1. Lan

Sejala sam lena, Lado.

Na Ivanje lenek, Lado,

lenek, moj lenek Lado,

svilica moja Lado.

Plela sam lena, Lado.

Pukala sam lena, Lado.

Riljala sam lena, Lado.

Močila sam lena, Lado.

Vadila sam lena, Lado.

Prestirala lena, Lado.

Prebirala lena, Lado.

Sušila sam lena, Lado.

Tokla sem lena, Lado.

Trla sam lena, Lado.

Mikala sem lena, Lado.

Prela sam lena, Lado.

Mahala sam lena, Lado.

Beljila sam lena, Lado.

Vijala sem lena, Lado.

Snovala sam lena, Lado.

Navijala lena, Lado.

Tkala sem lena, Lado.

Plajhala sem lena, Lado.

Krojila sem lena, Lado.

Šivela sem lena, Lado.

Oblekla sem lena, Lado.

Razdrla sem lena, Lado.

2. Zeleni Juraj

Prošal je prošal

pisani vuzam,

došal je došal

zeleni Juraj

po prašnim putem,

po zeleni tratini.

Donesal je donesal

lakat dugu mladicu,

lakat dugu mladicu,

pejdan dugu travicu.

Dajte Jurju jajac,

da vas ne bu zajac;

dajte Jurju sira,

da se ne ozira;

dajte Jurju putra,

da nas ne bu sutra;

dajte Jurju hajde,

ke se doma najde;

dajte Jurju pogače,

da vam noge poskoče;

dajte Jurju žita,

ko se domu hita;

dajte Jurju škudu,

da vam bu pri sudu;

dajte Jurju krajcer,

da vam bude švajcer

dajte Jurju hrži,

ka se doma trži;

dajte Jurju groš,

da vas ne bu još;

dajte Jurju rebar,

da vas ne bu kebar;

dajte Jurju dinjar,

da vas ne bu mlinar;

dajte Jurju zobi,

ke se doma dobi;

dajte Jurju slanine,

da ne vujde planine;

dajte Jurju leće,

da vas kuga ne će;

dajte Jurju kuka,

da ne pozna vuka.

Darujte me, darujte,

Jurja zelenog.

Mi Jurja nosimo,

v njegvo ime prosimo.

Dajte, dajte, ne štentajte,

kaj nam kuli date,

se pred sobom nate.

Gazili smo gazili,

do kolena blace,

do kolena blace,

do ramena vodicu.

Ne dajte nam stati

pred svojimi vrati,

daleki su puti,

cipeli su vukli.

Mi nemamo šila ni dretila

kaj bi Jurju čižme okrpali;

šilo nam je u Ljubljani,

dreta nam je u Bregani.

/"Gdjegdje uoči Jurjeva, a gdjegdje i ujutro na Jurjevo idu po dva, najviše tri seljačka dječaka od kuće do kuće. Jedan ima od zelenog kića savleten koš preko glave, drugi nosi veliku zelenu kitu urešenu vrpcama i rubcima, a treći košaricu za darove, i pjevaju ovu pjesmu. Ljudi ih poslije pjevanja darivaju novcem ili jajima, a oni otrgnu jednu grančicu, koju domaćica usadi u vrtu u sredini sloga, tobože da bolje raste. Ove pjevače zovu ''Jurjaši''. /Hrvatske narodne pjesme - kajkavske. Matica Hrvatska, 1950. Str. 353/

3. Lepi Ive trga rože

Lepi Ive trga rože,

tebi. Lado, sveti bože:

Lado, slušaj nas, Lado.

Pevke, Lado, pevamo ti,

srca naša vklanjamo ti:

Lado, slušaj nas, Lado.

/''Ova se pjesma nalazi štampana u knjizi Josipa Bedekovića 'Natale solum magni ecclesiae doctoris sancti Hieronymi in ruderibus Stridonis'... U poglavlju o religiji naroda spominje se i ova pjesma, kojom se hoće dokazati da su Medjimurci u pretkršćansko doba među ostalim 'idolima' štovali i Ladu, a trag toga štovanja ostao je u narodnoj pjesmi.'' Isto, str.353/

4. Zaspal Vida

Zaspal Vida ju livadi,

ju livadi sitnoj travi,

sitnoj travi djetelini.

Nejga budi bele vile:

''Ustaj gore, mladi Vide,

dvori su ti na prodaju,

majka ti je na umoru,

seka ti je na udaju,

ljuba ti je tuđa sluga.''

- Nisu dvori na prodaju,

nije majka na umoru,

nije seka na udaju,

nije ljuba tuđa sluga. -

5. Se su se gore zazelenile

Se su se gore zazelenile,

zazelenile, zarumenile,

samo je jeno jalovo stalo.

Pod njim mi Đura silen boj bije,

silen boj bije, majki naroča,

majki naroča đunđeni ropčec,

đunđani ropčec, srebrni prsten:

''Podaj mi majka, srebrni prsten,

srebrni prsten, đunđeni ropčec,

kaj si obrišem z obrašca znoja,

z obrašca znoja, s konjića potok.

/ ''Pjeva se na Ivanjsko veče prigodom zadnjega kola. Pripjev iza svakog stiha: O jalo, jalo, drevce zeleno!''. Isto str. 361/

6. Mi smo sinoć kresuvali

Stante gore mlada gospa,

mlada gospa i z gosponom!

Obuđajte verne sluge,

verne sluge i sluškinje,

naj pometo bele dvore,

bele dvore i komore.

Naj doneso ladne vode,

ladne vode iza gore.

Naj nalože vatro jogna,

da skuvaju crno kavo.

Naj počešo vrane konje,

vrane konje gosponove,

naj počešo žote lasi,

žote lasi gospinine!

Mi smo sinoć kresuvali,

kresuvali, valuvali.

Mi smo išli v ravno polje,

v ravno polje gosponovo,

gosponovo, purgarovo.

Mi smo vidli rane žnače,

rane žnače gosponove:

sto ženjačev ženjalo je,

sto vezačev vezalo je,

sto vozičev vozilo je,

sto ajkačev ajkalo je,

sto mlatićev mlatilo je.

Puno žita naželi so,

pune škrinje i ambare.

Što im nosi rani obed?

Mlada sneja Katarena!

Bog pomagaj tomu stanju,

tomu stanju gospodaru,

vu hižice družinice,

ponajbolje stare majke,

stare majke gazdarice.

Dajte, dajte, kaj imate,

kaj nemate, do ne dajte!

7. Neobdarene ladarice

Ni nam lazno ovde stati

vu vim blatu do koljenca

i vu vodi do ramenca,

kaj su steplje šare krave,

šare krave, plavi voli.

dajte, dajte, ne štentajte.

Nad stolom vam štakor visi,

štakor visi, v zdelu misli.

Pred hižum vam tepka ruška,

potukla vas fiži puška.

Jedan kupac borovica,

umrlo vas polovica.

8. Čija košulja

Tri su se gore razelenile,

razelenile, razveselile.

Opalo drevce čez černe gore.

Kak je opalo, tak je morilo,

tak je morilo mlada Štefanka.

Njega su našli drobni pastirki,

slekli su ž nega tanku košulu.

Nosili su je majke pred vrata:

''Poznavaj, majko, čija košula!''

- Bog ju poznavaj, ja ju ne morem! -

Nosili su ju jočku pred vrata:

''Poznavaj jočko, čija košula!''

- Bog ju poznavaj, ja ju ne morem! -

Nosili su ju bratu pred vrata:

''Poznavaj brate, čija košula!''

- Bog ju poznavaj, ja ju ne morem! -

Nosili su ju lube pred vrata:

''Poznavaj luba, čija košula!''

- Bog ju poznavaj i ja ju morem.

Ja sam ju prela, ja sam ju tkala

tanšu od lasa, čvršću od lista.

/''Iza svakog stiha dodaje se pripjev Lado.'' Isto, str.360/

9. Novogodišnja koleda

Dobar dan gospodar,

bog vam dobre goste dal.

I od boga i od nas,

rodila vam pšenica

i vinova lozica;

pred kućom vam zelen bor,

a na boru vranić konj,

na konjiću vaš sinak,

oko sinka zlatan pas,

na glavi mu kapica,

na kapici tičica,

ona lepo poje,

novo leto zove:

daj vam ga bog!

/''Zapisivač je opisao običaj vezan uz pjesmu ovako: O Novoj godini idu u vivodini od sela do sela i od kuće do kuće momci po dvojica ili trojica pjeača, koje narod zove gostniki i pjevaju pred kućom jednoglasno ovu koledu. Nakon otpjevane pjesme ljudi daruju pjevače kruhom, mesom, vinom, kolačima.'' Isto, str. 360/