Једном одлучило Сунце да се жени, па све земљско живо позвало на свадбу.
И од њих су многи дошли, ко с коњем, ко с магарцем, ко с мазгом, а ко
је без стоке пешке ишао. Много је народа дошло, са свих страна, ко сдесна,
ко слева, ко спреда, ко страга. Дошли су сви са Земље. Само један деда-Тарло
не долази. А и он је био позван да дође на свадбу Сунчеву.
Е, кад су се сви скупили и хтели да крену по младу као сватови, рекоше
свадбари Сунцу:
— Хајде море, зете, нахрани добро стоку, јер већ треба да пођемо!
Сунце је отишло и бацило сено стоци да једе и сетило се да деда-Тарла
још нема. Вратило се и рекло сватовима:
— Чекајте, море људи, још мало; још један није дошао - деда-Тарло. И
он ће сада пристићи.
Попело се Сунце високо, да види да ли деда-Тарло долази или не долази.
А он је пешке ишао путем и терао пред собом кривог магарца.
Кад је дошао код Сунца, деда-Тарло је везао магарца близу губице и ставио
испред њега као храну камен белутак. Када су свадбари кренули по младу
свако је узео своју стоку. И онда су видели деда-Тарловог магарца испред
кога је стајао камен белутак, камен као храна! Сви су почели да се смеју,
и подигла се велика граја, нису могли да схвате ко се због чега смеје
и већ су попадали на земљу од смеха.
А деда-Тарло им је онда рекао:
—Зашто се смејете, бре народе, као глупаци, као будале? Ви се мени смејете
што већ сада учим магарца да гризе камење? А не размишљате ви да је
до сад једно Сунце грејало, и понекад се због њега све сушило, сушила
се трава, сушило жито, и сав берићет. И целу годину није било ничег
за јело, ни за људе, ни за стоку! А сада, кад се ожени ово Сунце, даће
му Бог децу, а од деце не зна се које ће бити од кога јаче, сијаће још
више, и то мноштво сунаца исушиће земљу. Сада нам даје Сунце сено и
сламу да нахранимо стоку за свадбу, а тада неће нићи никакав берићет.
Шта ће тада јести стока? Бар нека се већ сад навикне камен да гризе,
а и ми треба да се навикнемо да једемо камен. Зато сам везао овог кривог
магарца да једе камен белутак, а ви се будале смејете!
Како им је ово рекао деда-Тарло сви су се свадбари досетили: — Истина,
није право да се Сунце жени!
Ко тамо, ко 'вамо, сви су кренули да беже, и пропала је Сунчева женидба.
Свако је отишао на своју страну и Сунце је тако остало нежења.
