СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs                     СВЕВЛАД                     www.svevlad.org.rs

ПРЕПОЗНАТЉИВИ ПОЈМОВИ

Реч аутора

 

...Нисам никакав експерт у историји, етнологији или лингвистици, већ обичан човек који користи свој ум да логички ствара своје мишљење базирано на ономе што је чуо, видео и прочитао; али сам једно закључио, а то је да је историја играчка похлепних крвника жељних власти, и писаће је погрешно, само ако ће она да им оствари жеље и циљеве. Као што кажу, реци лаж хиљаду пута, хиљаду први пут ће постати истина.

Обичан сам ентузијаста и аматер који се отргао шаблонизму који све више и више хвата маха свуда око нас, којим се гуши свест човека; кренуо сам правцем 'којим се ређе иде', а то је да критички размишљам о свему, чак и о стварима о којима сам већ имао изграђено мишљење. Само на такав начин човек може рећи да има своје ја, јер га сам непрестано ствара.

Тематика пруског језика ме заинтересовала пошто сам прочитао књигу о експанзији Немаца ка истоку и њиховом конфликту са Словенима и Прусима. Књига се зове "Teutons and Slavs" и њен аутор помиње како је до сада остало записано негде око хиљаду пруских речи. Прегледао сам Википедијину секцију о пруском језику /http://en.wikipedia.org/wiki/Prussian_language и http://en.wikipedia.org/wiki/Old_Prussian/ и пронашао линк који садржи преводе тих записаних пруских речи на енглески /http://poshka.bizland.com/prussian/reconstructions.htm/en.wikipedia.org/.

Прегледао сам све речи, и само користећи енглеске преводе на српски, опазио сам једно стотињак словенских речи у том речнику. Као што сам већ напоменуо, нисам лингвиста. Да речник прегледа неко ко је више упућен у лингвистику и балтичко-словенске језике, вероватно би овој листи додао још доста речи.

Овим не изводим никакве закључке, већ само доказујем језичку везу између Пруса и Словена.

В.Закањи

 

 

Пруси - група балтичких племена која је насељавала јужну обалу Балтичког мора у доњем току Висле. Неолитски налази указују на сличност материјалне културе са језички сродним Лето-Литовцима. Назив Пруси помиње се од 9. века. Процес стварања ранофеудалног друштва и државе зауставили су немачки продори. Преко немачких досељеника продрло је хришћанство западног типа, а са њим и масовна колонизација Немаца. Од 13. века постепено су германизовани. Извори их помињу још спорадично до 16. века, када се у етничком смислу потпуно утапају у германско становништво.

Пруски језик - Изумрли, асимиловани стари језик балтичке групе језика. Старопруски се говорио на Балтичком приморју, у источној Пруској до 18. века. Потиснуо га је немачки. Познат је само на основу неких споменика из 16. века /елбиншки речник/*

*Елбиншки: Елба-Лаба

Словенски језици - припадају индоевропској породици језика. Развили су се из једног заједничког језика реконструисаног у науци под називом прасловенски језик. Деле се обично на три велике групе: а/ источну, у коју спадају руски, украјински и белоруски, б/ западну, у коју спадају пољски, чешки, словачки, горњо и доњолужички и ИЗУМРЛИ ПОЛАПСКИ, а по некима и русински и в/ јужну, у коју спадају словеначки, српскохрватски /тј. српски и хрватски/, бугарски и македонски, те први књижевни језик словена тзв. старословенски. Ова подела словенских језика на групе заснована је према сродности у низу језичких особина.

Полапски Словени - велика група западнословенских племена која је насељавала простор између реке Лабе /Елбе/ са притоком Залом на западу до Одре на истоку и Балтичког мора на северу. По писаним изворима, који потичу из 6. в., делили су се на Лужичане, Ободрите /Бодриће/ и Љутиће. Углавном су се бавили земљорадњом а од 10. века занатством и трговином. Међутим, од 12. века изложени су разним облицима германизације. Језик им је био сродан кашубском и пољском. Упркос германизацији језик Полапских Словена се одржао у Хановерској области све до 18. века. Ипак, сем Лужичких Срба - Лужичана, углавном су подлегли германизацији која је овде трајала од 10. века до краја другог светског рата.

Полапски језик - Изумрли и од немачког језика асимиловани западнословенски језик. Говорио се све до 18. века између реке Одре и Лабе све до Балтичког мора. Сачуван је само у неким записима.

Нова енциклопедија, Вук Караџић - Larousse, Београд 1978.